“Povraćanje prošlosti” recenzija albuma Neuspeh
Bluz-Pank je sjajna hranjiva muzička smeša sa izbalansiranim odnosom emocija i energije i evo servirana nam je na najlepši mogući način od strane novog-starog Novosadskog benda Neuspeh na albumu “Povraćanje prošlosti“. Čak četrnaest pesama na albumu, četrnaest lirskih priča iz prošlosti aranžirano u nostalgično setnoj marinadi od klavijatura i usne harmonike sa svakako britkom gitarom i čvrstom ritam sekcijom. Sjajan nepretenciozan album, gomila kako lirskog tako i muzičkog iskustva pretočena vešto u vrlo prijatne melodije, tačno se može osetiti da su sve pesme na albumu strpljivo krčkane kako u duši tako i u studiju.
Da se razumemo slabo na ovom albumu ima panka, možda u tragovima ali i ustvari uopšte ne mora da ga bude, ovo zanimljivo ostvarenje je sazreli pank koji je evoluirao u bluz-pop podjednako dovoljno udaljeno od besnog klinačkog panka i motoraškog roka iz doba Jure. Od svih odličnih stvari najviše bih izdvojio “Devojke naše” odličnu stvar podižućeg refrena sa pitanjima večne borbe unutrašnjeg i spoljnog sveta. Takođe tu je i “Samo ponekad” opuštajuća jesenja setna stvar sporijeg ritma koja vadi metke iz srca. Tu su i “Kišno popodne” i “Moralna dilema” u ska i rege ritmu opet iskusno razvijene od uvoda do refrena i proštepane muzički tako da odlično štite od opšteg medijskog mentalnog zagađenja vazduha kojem smo izloženi. Svakako tu je i “Balada” koja je prava pravcijata balada vrlo nostalgičnog zvuka kao da je iz osamdesetih, stvarno sjajno.
Dakle, “Povraćanje prošlosti” je ozbiljan uspeh Neuspeha, album sa emotivnom širinom gde ćete u tekstovima podignutih na bluz-pop-pank konstrukciju sigurno prepozanti neke fragmente sopstvenog života. Povraćanje prošlosti se odlično može uklopiti u zimsku idilu, vrlo dobar album za napuniti slušalice i krenuti u šetnju po snegu dok gledate pahulje snega koje padaju pored uključenih svetala. Velika podrška za bend uz želju da što više sviraju i nastave istom filozofijom opisuju svoje viđenje života.
Jozo Vrana
