“Siljenju tvome napokon je došao kraj” – Recenzija albuma “Problem je u ljudima” – NPZ

“Problem je u ljudima” – rečenica koju koristim na dnevnom nivou više puta kako bih sebi objasnio s(r,t)anje u državi, redove na šalterima, haos u saobraćaju i sve druge nelogičnosti sa kojima se kao društvo srećemo. Upravo ta, “moja omiljena“, rečenica je i naziv trećeg po redu studijskog albuma novosadskog benda Neprijatelj prelazi zeku. Pre ove, izašlo je par recenzija iako je sam izlazak albuma najavljen za 1. Septembar. “Otkud recenzije još uvek neobjavljenog albuma?” i “Da li su oni normalni?” su pitanja koja sam dobio i moj odgovor je “Nemam pojma” i “Nije me briga.” Ja sam stvarno srećan što sam dobio materijal malo pre ostalih, s obzirom da je bend koncertno više neaktivan nego aktivan a kao ni na prethodna,tako ni na pitanje “A zašto je to tako?“, nemam odgovor. Sem možda, “Problem je u ljudima.” Sam album ima 11 pesama a 4 su već objavljene kao singlovi, te ako ste fanovi ovog peterca, znate koje su. Ta 4 singla, naime, savršeno opisuju ono što vas čeka na albumu, a sam naziv istog objašnjava uzrok svakog problema odnosno tematike svake pesme pojedinačno. Naizgled jednostavno pojašnjenje duboko ukorenjenog problema koji se naziva “ljudi” i ono što nam rade (radimo).

“Borba” je hronološki prva stvar na albumu i definitivno ono što su Zeke! Zvuk je mešavina panka i roka, tekst je angažovan a poruka tera na akciju. Klasične Zeke, borbeno kao i uvek! Ono što bih izdvojio je sam početak numere (tzv uvod) koji je čisto instrumentalno savršenstvo da ni sam ne znam koliko puta sam ga vraćao unazad dok nisam odlučio da je dosta i da je vreme da čujem ostatak.

“Ne budi me“, u julu ekranizovana, jedna je od 4 već objavljene pesme. Iako na prvo slušanje neshvatljiva, već na drugo sam počeo da kapiram “neke stvari“. Ovo je neobična, “muška” pesma o specifičnom trenutku u odrastanju svakog muškarca. Spot je priča za sebe, jako je kompleksan pa ako nisi gledao/la, pogledaj. Petorica odraslih muškaraca koji crtaju po zemlji kao deca… Nesumnjivo je da crteži predstavljaju propuštene šanse, snove od kojih su odustali ili želje koje nisu došle na red da se ostvare. Baš dobar spot.

“Omča“, moja omiljena pesma sa ovog albuma. Kao i prethodna, odskače. U ovom slučaju smo dobili nešto baš novo od Zeki. Opisao bih je više kao erotsku nego ljubavnu pank rok numeru sa sjajnom gitarskom solažom i ženskim glasom koji, iako na kratko, zavodljivo preuzima primat u pesmi zbog vrlo zanimljivog naređenja koje izgovara. Svako ko je ikada bio privučen nečemu drugačijem, da tako kažem, može se prepoznati. Opisuje vrlo specifičan položaj “podređenog” u jednom takvom odnosu…

“Reklame” još jedna koja je izašla kao singl. Na mene tada nije ostavila baš nikakav utisak, šta više, bio sam razočaran što je takvo nešto našlo mesto u njihovom opusu. Međutim,nešto se dogodilo kada sam je čuo sa ostatkom albuma. Savršeno se uklopila u celokupnu priču “Problem je u ljudima” i mislim da samostalno nikada ne bi privukla pažnju. Naime, ova pesma nameće vrlo važan problem, a to su reklame i ljude kojima su one upućene. Kako ne gledam komercijalnu televiziju,nisam prepoznao važnost jedne ovakve poruke,ali sam na društvenim mrežama i tek sada kapiram. Poslednji poziv neosvešćenima da se osveste, da im tzv “čudotvorni preparati” neće promeniti život na bolje, čak naprotiv. Ne veruj svemu što ti se servira. Nadam se samo da će stići do svih kojima je preko potrebna.

“Seti me se” skoro sam na pola. Uh. Ova je teška. Preteška. Zvuk je klasičan Zekin, malo te uspore,malo te zavozaju i tako u krug. Ali ljudi moji. Tekst. Toliko slojeva. Ne znam odakle da počnem i taman kad pomislim da sam provalio, nisam. Pomalo patriotska, svakako. Ali prema kojoj zemlji, prema čemu? “Veliko drvo i srećno ognjište” kao asocijacija na rodnu grudu i mesto odakle smo svi potekli, a onda opet “…dobro ne pamtimo, pričom nas sećaju” i “Davno davno volesmo se svi, trovaše nas pogani i zli, ista zemlja, isto korenje…” kao omaž bivšoj SFRJ, evo ne znam… Ostaću na tome, tako nedorečen, jer celo leto ne mogu da je raščlanim i objasnim sebi.

“Žila vodilja” jedna od najjačih! Od samog početka tera na skakanje i da razbiješ sebi nešto o glavu. Bez bilo kakve dvosmislenosti, pesma protiv iskvarenog sistema koja te tera na seču sopstvene “žile vodilje” za njihovo dobro, nikako tvoje. Bravo bre! Po jačini,podseća me na “Mećavu” sa albuma “Vreme je” i mislim da će izazivati baš dobar haos na svirkama.

“Pomozi mi” najava čitave priče trećeg albuma je i počela singlom “Pomozi mi“. Nepravedno nedovoljno ispromovisana na svirkama koje su usledile po njenom izlasku, vrlo ozbiljna numera u kojoj baš ništa smešno nije. Surov opis svakodnevnice gde “decu porukama leče” i neizbežno vikanje pitanja “Ko je ovde kriv?!” uz ironično “Hvala što sam živ.” Kada zamišljam sveopštu revoluciju, izlazak na ulicu i more mladih na okupu koji će promeniti nešto, ova pesma nas vodi.

“Grešnici” po meni, direktan nastavak pesme “Žila vodilja“. Da stoje jedna do druge,ne bih znao gde koja počinje a gde završava. Podjednako jaka, sa još jasnijom porukom da je sili došao kraj! Tekst je napisan sa velikim parom muda. I muzika odsvirana. I na kraju,biće objavljena. Rispekt za ovu numeru, stvarno.

“Kutija” kada je ova pesma izašla, zajedno sa spotom, izazvala je puno polemike među onima koji su je čuli i gledali spot. Te snimali su pijani, te šta je poenta iskrivljene perspektive itd. Ne verujem da je spot sniman uz flašu niti da je perspektiva iskrivljena. Prava je ako znaš čija je. Evo pomoći, šta je malo,dosadno, leti i sleće na go*na? Pesma koja bi mogla da prethodi poslednjoj, ali za razliku od te, u ovoj i dalje ima nade. Sve dok plivaš.

“Slomljeni posečeni” jedna pankić pesma, pomalo mekana za Zeke, ali samo u uvodu. Vrlo brzo gitara i bas postaju “oštriji” i setiš se lepo šta slušaš. Sopstveni oblak koji svako od nas ima, pretvoren je u biće koje, po svoj prilici, “oplakuje snove nevine i posečene“. I mi to vidimo, ali ne možemo to da promenimo (.?!) Nisam siguran šta da stavim na kraju te rečenice, i to je poruka.

“Fali nam nadanja” koliko su jako i optimistično započeli album, toliko ga pesimistično završavaju. Pesma od koje se ježim. Svojevrsno predskazanje ponovljenih istorija i tužno opisano masovno (samo)ubistvo preostalih nada da će skoro biti bolje. Skoro psihodelične gitarske deonice dižu kosu na potiljku a jak refren ipak ne uspeva da razvedri raspoloženje nakon takvog uvoda. Maestralno delo.

Stigoh do zaključka.  Konačno zreli, u saradnji sa “Piknik studiom“, Zeke su uspele da pronađu svoj fazon i naprave kompletno zaokruženu priču ovim albumom. Koliko mi se čini, napraviće veliki pomak na sceni. Ono što niko od nas ne zna, za sada, je kada će biti promocija. Ne mogu ni da naslutim kako npr “Omča” ili “Slomljeni posečeni” zvuče uživo, kao i da li će mi “Seti me se” biti jasnija tada. Od mene, 5/5 .

Vuk