Recenizija: Repetitor, Prostor između nas koji može i da ne postoji – pomeranje frekvencije

Repetitor je pomerio frekvenciju malko, tačno koliko treba i kako treba par Plankovih umnožaka niže. Evoluirali su u svojim igrama asocijacija na svom recikliranom panku utvrđujući tvrđavu sopstvenog identiteta. Na novom albumu Repetitor nas udara svojim kratkim udarcima iz blizine u pravo mesto poput ženskog WingChun majstora. Osam novih pesama, neke već prepoznatljive konstrukcije sa armiranom ritam sekcijom i gitarom koja se strovaljuje sa plafona, neke blaže nostalgičnije, melodičnije.

Počinje sve sa „Džunglom“, punjenjem surle i praznim prostorom koji među nama može i da ne postoji. Sledi sjajna linerana hipnotišuća „Kroz Vetar“ koja nam donosi hranjenje željama i najslađe plodove. „Gorim“ je najklasičniji nepatvoreni Repetitor i jednostavno je rođena da bude treća pesma na albumu. “Kost i koža“ za koju postoji i predobar spot predstavlja svakako vrhunac ovog albuma pogotovo idejno-tekstualno, jedva čekam uživo ovo da slušam. Kao prirodni nastavak ali za pola talasne dužine umerenija dolazi  stvar „Sa izvora“ koja nas polako uvodi ka kraju albuma. „Roba s greškom“ podseća nas na našu sudbinu ovde na kraju civilizacije gde je distopija itekako počela. Za pred kraj dolazi nam dragocena iskopina iz srca „Danima“ predivna stvar začinjena dečijim vokalima. Album se završava skroz u fade out-u sa ogoljenom „Noćima“.

izvor: internet

Što više slušam novi album Repetitora imam utisak da  slušam ovaploćenje nekog mrtvog legendarnog benda koji nikad nije ni postojao. Nema potrebe pisati neku dalju predugačku recenziju ili analizirati. U ovih dvadesetak minuta albuma Repetitor je zipovao dosta raznovrsne materije, na dobrom nosaču zvuka pažljivo propustite to kroz uši i raspakujte  u sebi, nije problem ide lako, a osećaj je dobar.

U iščekivanju postepidemijskih svirki i žarišta oslobođene energije pripremajte se uz ovaj sjajan album.

Jozo Vrana