Decaying With Boys – Recenzija Nikola Lukić
Stigli smo na prvu stvar. Čovek koji me je pretresao mi je to rekao. Kad je ustanovio da nismo poneli sekire, morao nas je pustiti. Ipak smo platili kulturno ulaz. Lepo je bilo videti da je najavljeno vreme svirke ispoštovano. Od strane organizatora očekivano, a od dobrog dela publike ohrabrujuće.
Od pet bendova prva tri su bila, domaćinski, lokalna. Prvi medju jednakima su bili momci iz benda STVOR. Energičan pristup bini, jaki rifovi puni gruva, tekstovi na domaćem jeziku. Pobeda na domaćem terenu u najavi. Šteta što su bili prvi, pa se još uvek tražio zvuk. Nije on bio toliko loš. Samo nije bio savršen. Da svaki rif, svaka reč izađe do kraja. A momci su imali šta da kažu, i to su pošteno rekli. Nešto su čak i pokazali(srednji prst u poslednjoj pesmi, sudiji verovatno).
TEA BREAK, dočekani pred već solidno popunjenim tribinama, osvojili su sva tri boda kući. Po svom priznanju, prvi put posle 17 godina postojanja benda(vau) su nastupili sa trojicom gitarista. Sa doteranim zvukom. Uspeli su da nateraju svakoga ko zna i najmanji deo teksta da ga otpeva. A nekoga i da napravi šutku. Pozitivna atmosfera puna sretnih lica koja pevaju. Najmlađi „član“ ovog benda, dečak koji je prenešen iz ćoška bine na ramenima u publiku, dokaz je da ovakve underground manifestacije su za „od 7 do 107“. Jer nema sekira.
Posle, na binu su ubrzo izašli domaćini ovog okupljanja, VIOLENT CHAPTER. Već na prve rifove publika željna jakog zvuka napravila je haos pred binom. Dobro je videti da se još uvek prave poštene šutke. Momci na bini su dali sve od sebe da se to omogući. Duboke ditorzije su pokrenule svaku prisutnu glavu. Dobar prenos energije bina-publika i obrnuto. Čak je jedan dečko iz publike zamenio pevača na jednoj pesmi (i to odlično) dok je ovaj posetio šutku. Nije se osetilo da nešto fali. Pravi metal-hardcore masakr. Mnogi su znojavi napustili svirku.
Prvi gostujući bend koji je nastupao, novosadski GROUND ZERO, dočekalo je 30% manje publike. Ali bend je bio na 110%. Kako je bubnjar označio početak prve pesme, ceo bend je promenio izraz lica i krenuo u lomljavu. Njihov agresivan pristup instrumentima tera na epi napad, a tačnost na uživanje pri istom. Dok se pevač na bini umotava u kabel, basista ga gura. Šou za gledanje i slušanje. Šteta što nije bilo nastavka šutke od prethodnog benda. Bio je fantastičan povod. Završetak poslednje stvari bio je svojevrsni uho-grlo-nos orgazam.
Poslednji bend koji je nastupao na 3. izdanju „Truljenja sa Ekipom“ bio je PONOR iz Zagreba. Posvetili su se kvalitetu publike, pošto već nisu mogli kvantitetu. I to su se posvetili big time. Zvuk su očigledno poneli sa sobom i raspalili po prisutnima. Svaki udarac, vrisak i ton su bili na pravom mestu. Moje skromno mišljenje je da organizatori budućeg novosadskog koncerta Pro-Pain -a treba da uvrste ovaj bend na set za to veče. Ipak je to jedini balkanski koncert. A ovi momci sigurno zaslužuju da se tu nađu.
Ovaj događaj je pokazatelj da se underground na ovim prostorima nikako ne sme deliti na ovaj/onaj punk ili metal. Organizatori su to prepoznali i napravili lepu priču, koju im želim da još dugo pričaju. Ostaje žal zbog ljudi koji su otišli pre kraja svirke. Verovatno su bili umorni jer nije bilo jednog sedećeg mesta u sali. A ako izadješ-opet plaćaš ulaz. To je jedina prava zamerka, na koju organizatori verovatno nisu mogli puno da utiču. Bez obzira na to: see you next time on Decaying with Boys 4.
