Čovek se uči dok je živ – Benefit za dom b-612 i nastupi CPR-a i Ljubičice
Nikad ne znam kako da počnem ovo moje pisanije utisaka sa koncerata pa ću i ovaj put oprobanom metodom, nekom opštom stvari kao što je početak ove rečenice. Ok, idemo dalje. Sinoć sam bio na svirci u dom b-612 povodom dvodnevnog benefita koji organizuju da bismo se još bolje čuli. Na takve stvari često idem a pošto i mi organizujemo benefit, morao sam da se pojavim, ako išta a ono da obratim pažnju na sve detalje ako se kojim slučajem nečega nismo setili a trebaće nam. Koncert je počeo sa zakašnjenjem od sat vremena, odnosno u 21 h. Nisam imao ništa protiv iako sam došao u 20h kako je pisalo na fejsbuk stranici, lepo sam se ispričao sa urednikom.
Prvi je nastupao CPR. Klinci koje već neko vreme želim da čujem uživo. Osnovani jos 2013, okrenuti su pretežno autorskom radu. Nastup su započeli svojom pesmom “Lepši svet” a nastavili ga “Ljubavnom“. Nakon toga su nam odsvirali 2 pesme na engleskom jeziku uz izvinjenje što nam to rade što je meni lično bilo presimpatično i nasmejalo me je. Čuli smo i premijerno 2 nove pesme kao i obradu Džukela “Amerika“. Muzički, daleko su od savršenog ali njihovim godinama se, za sad, to prašta. Imaju energiju i iako mladi, jake poruke u svojim tekstovima, još samo malo više kad bi vežbali… 🙂 Ono što mi uopšte nije bilo simpatično je nedostatak publike.
Nije problem kada masa ne dođe,stvarno. Ali kada bleje ispred i na taj način ne ispoštuju nečiju lajv svirku, stvarno… da ne lajem. Skoro sam bio u CK13 kada se prostor naglo ispraznio posle svirke benda Casillas a pred nastup grčkog sastava Rita Mosss. Tad me je oduševilo prisustvo benda Casillas ispred bine. Nas par i oni. Lepo. Podrška. Sinoć to nije bio slučaj sa bendom koji je nastupao posle CPR-a iako su došli mnogo pre termina za početak svirke. No,nebitno. Možda sam ja mrgud pa svuda zakeram.
Drugi sinoć je nastupao pančevački sastav Ljubičice. U poslednje vreme se nešto dešava i na svakom koraku mi spominju taj bend. Zajedno sa Buč Kesidijem su napunili beogradski Dom omladine pre 2 nedelje i sve to je bio dovoljan razlog da ne šmugnem kući posle CPR-a. Da se sad “Ljubičice” ne naljute… ne sviđa mi se.
Jednostavno sam posle tolikih hvalospeva očekivao nešto više. Dom je bio pun, par ljudi bliže bini je đuskalo, “zadnji red” je živo pričao o nečemu a ja sam u sredini stajao i pokušavao da pogodim na šta me koja pesma podseća. Nekako,sve mi je već bilo poznato. I jeste,imaju trubu,i gitare, i kompjuter i mix svega toga treba da daje nešto originalno i drugačije ali ja to sinoć nisam čuo. Niti osetio. Razočaran sam otišao kući. Možda je vreme da naučim da “ne letim” za trenutno “in” stvarima ili da za neke bendove ipak sačekam koju godinu, ma šta drugi pričali. Ne znam, videćemo da li sam naučio lekciju.
Vuk
Galerija:
