“VOLIMO DA SE POJAVIMO NA FESTIVALIMA KOJE ORGANIZUJU LOKALCI” – Samostalni Referenti

Tradicionalni novosadski rok festival Blokstok ove godine dovodi Samostalne referente u Železnički park. Od osnivanja do danas, Festival prate generacije rokera i pankera različitih uzrasta koji su rasli uz muziku iz parka. Samostalni referenti bili su u listi želja za ovogodišnji Zimski Blokstok, ali se kockice nisu poklopile do juna.

Zato da danas iskrivimo tu ravnu poveznu liniju čiji se jedan kraj zove Blokstok festival a drugi Samostalni referenti, dobili bismo krug koji meša zvuke ska panka sa njihovom publikom okupljenom u novosadskom Železničkom parku, slaveći kvalitetnu muziku obeleženom dvodecenijskom tradicijom i jednih i drugih.

Samostalni referenti postoje već 24 godine i taj jubilej čini ih najdugovečnijim ska pank bendomna našim prostorima. Na Blokstok festivalu nastupali su 2016. i, kako kaže Peđa Bojović, uvek mu se rado vraćaju.

Svirali ste već na Blokstoku, a sada je jasno da mu se rado vraćate. Koliko vam je ustvari pijemčiva priča koja stoji iza Festivala?

Članovi benda su ljudi koji su odrasli po novobeogradskim blokovima, tako da definitivno postoji neka povezna linija na višem nivou. Volimo da se pojavimo na festivalima koje organizuju lokalci. Tu je uvek neka prisnija priča, dolazi ekipa i iz kraja i iz celog grada, ali srž jeste taj sam kraj. Nama je prošli put bilo fenomenalno.

Kako onda opisujete tu razmenu energije sa publikom?

Postoji nešto što je i druženje van bine, Bloktok je specifičan po tome što se jasno vidi neki poseban vajb koji ti daju ljudi. Nije to kao kod nekih većih, internacionalnih festivala, kada dođu ljudi sa svih strana. Ovde je ipak neka lokalna ekipa gde vidiš da se ljudi znaju, došli su da ispoštuju tradiciju i da uživaju u muzici. Gomila ljudi se iscimala tako da je to nešto što mi jako poštujemo jer smo i mi takav bend, i mi smo više jedni drugima porodica nego bend. Bloksotk nam posebno prija jer srž cele naše priče i jeste bliskost sa ljudima.

Zašto je intimnost ono ka čemu stremite?

Mislim da je intimnost, kako prostora u kome sviramo, tako i unutar benda, jedina realna priča. Referenti nisu neko ko će moći da napuni Arenu, niti neko ko utiče na javno mnjenje, na razmišljanje ljudi, tako da idemo ka tome da se bavimo temama koje su nama bliske. Svi smo mi prešli 40 godina i zašli u neke godine gde ne možeš više da cepaš kao što si nekad i onda pevaš o tome koliko ti znači tvoje dete ili kako ti znače prijatelji uz koje si odrastao. Pevaš o gradu, o kraju kojem si odrastao.

Postojite mnogo godina i uprkos tome što ska muzika nije toliko popularna. Koja je tajna? Čime osvajate novu publiku?

Nama je ovaj bend relaksacija, bežanje od kuće, ovo je… pa ekskurzija. Mi jednostavno radimo ono što volimo i to je razlog zbog čega tako dugo postojimo. Kroz godine nismo suštinski menjali našu muziku. Rekao bih da možda idemo ka nekom malo blažem zvuku i da smo dozirali političke teme u tekstovima.

Uprkost tim promenama niste prešli u mejnstrim. Kako se boriste protiv toga?

Sada je pitanje i šta je uopšte mejnstrim. Ne borimo se protiv toga, furamo neku svoju priču. Kome se ne sviđa – neće dolaziti. Desilo nam se par puta da su nam prilazili ljudi koji su par puta komentarisali pesme i jasno sam video da ne razumeju tu muziku. Čini mi se da se ljudi više ne obaziru na tekstove.

Koliko je bitno da postoje mesta na kojima može da se čuje ska muzika?

Iskreno se divim ljudima koji organizuju festivale koji obuhvataju ovakvu vrstu muzike. Ne mogu da kažem da je bavljenje ska muzikom profitabilno. Nama je, na primer, mnogo vemena potrebno da nađemo dobrog duvača jer većina njih nije zainteresovana za ovakvu vrstu muzike. Ono što posebno poštujem kod ljudi koji organizuju Blokstok je to što nemaju animozitet prema beogradskim bendovima.

Ove godine Blokstok, najdugovečniji festival rokenrol muzike u Novom Sadu, 20. juna dovodi Samostalne referente u komšiluk. Pored Referenata, poznato je još jedno ime – Dečiji orkestar akustičnih gitara – Rok cirkus, u čijem sastavu su osnovci, srednjoškolci i nekoliko studenata.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *