0

“Čovek je sposoban, ume da od drveta napravi panj!” – Goran Šobić “SIRANO”/Zid Mortal – Intervju

 

Posle dugogodišnje pauze bend “Zid Mortal” je objavio svoj treći album “Monopil i riziko“, te smo zahvaljujući Milanu B. Popoviću i njegovoj nesebičnoj pomoći stupili u kontak sa Goranom Šobićem “Siranom” da bi uradili intervju i saznali šta se sve dešavalo zadnjih 10-tak godina sa i ko su “krivci” za dugogodišnju pauzu u radu benda.

LC: Zašto „Zid Mortal“? Da li predstavlja personifikaciju našeg ograničenog života i našu prolaznost?

Smatram da ime benda treba u sebi da nosi neku poruku i da bliže opisuje stvaralaštvo benda, a ja kao tesktopisac želim da se bavim iskonskim pitanjima života i smrti pa smo posvećeni svemu lepom u životu jer je život vredan, a smrt nas samo podseća da nam je život ograničen. Bendu smo dali naziv po stihu iz pesme „Atomskog skloništa“ o dva brata rođena na zidu smrti. U bendu „Zid mortal“ to smo moj rođeni brat i ja.

LC: Posle 13 godina čekanja, pojavio se album „Monopol i riziko“, šta se dešavalo sa Goranom i bendom od 2005-2018? LC: Da li je napravljenja namerna pauza kako bi se Goran posvetio, svojoj ljubavi prema pisanju poezije ili su životne okolnosti jednostavno promenile prioritete?

Objavio sam 2006.godine prvu zbirku pesama pod nazivom „Ovde ko uđe ne izlazi živ“ u kojoj se nalaze pesme pisane za bend i počeo da pišem poetski roman pod nazivom „Berger je kriv“. Knjiga je posvećena liku Bergera iz filma „Kosa“, jer uvek tražimo krivca i uvek ga tražimo u drugom, pa sam ga tako ja našao u liku Bergera optuživši ga za sve pozitivno u sebi. Promocija te knjige je bila u velikoj sali SKC-a u Beogradu 2009. godine, na kojoj su učestvovali moji prijatelji, poznati muzičari sa domaće muzičke scene. Sve vreme sam snimao album, a dok smo radili na albumu, sarađivao sam kao menadžer sa grupom FEUD i glumio u njihovom spotu za pesmu „Vlast“. To je jedan od retkih rock spotova koji trenutno ima milion i dvesta hiljada pregleda.

LC: Objavio si dve knjige pesama „Ovde ko uđe ne izlazi živ“ (2006) i „Berger je kriv“ (2009). Koliko su povezane sa radom benda?

Bend sam osnovao sa namerom da svoju poeziju pretočim u note. Dešavalo se često da setu iz mojih pesama ostali članovi benda prepoznaju i interpretiraju kao bes. Zid Mortal ima taj agresivan zvuk prepun naboja. Ali mnogo pesama je ostalo neotpevano na prva dva albuma i one se nalaze u prvoj knjizi, to su pesme o mladosti, o ljubavima, sa dosta poetike i rime. Radeći na drugoj knjizi ostavio sam sebi široko polje izražavanja bez ikakvih ograda i nametnutih tema od strane izdavača ili nečijih drugih očekivanja. Onda se desilo da bend čeka nove stihove kao novi izazov u stvaranju trećeg albuma.

LC: Svirate i snimate više od 15 godina. Da li postoji nešto što niste ostvarili sa bendom „Zid Mortal“?,

Kad sam počinjao kao pesnik imao sam želju da se nekad neko poljubi uz moju pesmu, da je nekom posveti. Želeo sam da se pojavimo na televiziji, da snimimo spot, da sviramo koncerte i da upoznamo različite ljude. Sve to smo ostvarili. Ali čovek je neskroman, kad dobije mnogo on bi želeo još više. Nismo dovoljno bili prisutni u zemljama u kojima se razume naš jezik, nismo osetili euforiju velikog solističkog koncerta, nismo imali poster u nekom magazinu, nisu nam devojčice pisale pisma, a to je sve izmislio rock’n’roll. Ovakva pokretačka snaga želje je značajna za čovečanstvo.

LC: Da li ste ikada razmišljali o tome koliko je ljudi prošlo kroz bend?

Naravno, mi smo svi bili jedna velika porodica. Iako su se mnogi članovi mimoilazili sve ih veže ista emocija ka Zid Mortalu jer je on pre svega tražio dobre ljude koji će iskreno raditi na istom cilju. Životne okolnosti su nas navele na česte promene članova benda. Dešavalo se da basista koji snimi album ne svira kasnije u promociji tog albuma. Svako od njih je ostavio svoj udeo na današnji zvuk a usuđujem se reći i na zvuk sledećeg albuma.

LC: Vratimo se poslednjem albumu „Monopol i riziko“, šuškalo se da je album trebao da ugleda svetlost dana „davne“ 2015. godine, ali odužilo se. Šta se dešavalo, zašto smo toliko dugo čekali?

Album je najavljen 2015. godine sa singlovima „Drvo“ i „Južna Afrika 2015“. Pred objavu albuma izdavač je predložio da doradimo neke delove, krenuli smo u taj proces i snimili iznova veći deo albuma. Zbog specifičnih aranžmana na kojima smo insistirali miks je trajao nešto duže nego što je uobičajeno. Tokom tog perioda sam dobio i drugog sina koji je malo usporio a kasnije bio inspiracija da ubrzam završetak i objavu trećeg albuma. Izdanje na cd-u i na digitalnim platformama je objavljeno 20. septembra 2018. godine zvaničnom najavom albuma i spota za pesmu „Pet minuta sam“ na talasima Radija 202, kod Vlade Džeta. Moje prvo gostovanje sa prvim albumom je bilo kod Vlade pa sam želeo da ispoštujem tradiciju i da ovaj naš novi početak bude vezan za gostovanje kod njega.

LC: Možemo li poslednji album nazvati antiglobalnim koji svojim pesmama, pokušava da pokaže koliko su vrednosti ljudskih života postale minimalne ili kritika na celokupno čovečansto?

Mi mo obični ljudi i obraćamo se nama sličnima. Antiglobalizam je logična reakcija na svet koji nas okružuje. Mi imamo emocije, stavove, razmišljanja, vrline, mane nismo roboti koji sve rade kako nam se diktira. Iako se neki „oni“ trude da nam obezvrede živote moramo neumorno ponavljati sve ono što nas čini posebnim i različitim. Nažalost, imamo dosta problema sa ljudima koji to sve olako prihvataju i trude se da naše mišljenje obezvrede, idući linijom manjeg otpora da nam pokažu kako su zadovoljni a da nisu svesni da je sve to iluzija.

LC: Najbolji primeri su pesme „Čovek i Drvo“, „Animal planet“ i „Svet koji je prodao čoveka“. U navedenim pesmama imamo dosta skrivenih poruka, koliko je auditorijum uspeo da pronađe značenje istih?

Auditorijumu je potrebno mnogo vremena za ovakav album i poruke. Naše pesme moraju da se slušaju pažljivo i dugo. Retko ko ima vremena i pažnje, danas se konzumentu pravi konzumentska muzika. Mi smo i po tome dosta različiti i beskompromisni. Svojim pesmama biramo publiku, mada, ne brinemo se, svako kad tad dođe do Zid Mortala i Zid Mortal dođe do njih.

LC: U poslednjem spotu „Pet minuta sam“ kod zatvorenika pojavljuju se pozivni brojevi država u okruženju. Živimo li u jednom velikom zatvoru zvani ex-Yu i da li smo mi ovde obične marionete kojima budućnost zavisi od nekih moćnijih?

Ceo svet živi u zatvoru samo je nekim zatvorenicima taj život luksuzniji. Biznismeni i vojnici odlučuju kako će koga predstaviti pa su ljudi koji rade istu stvar u jednom delu sveta pokret otpora a u drugom delu pobunjenici. Mnogi nevini su u zatvorima ali im moćni kroje dosijee. Naš region je mali deo talona u toj igri i mislim da je većina svesna da nam je mnogo vremena oduzeto dok su se drugi igrali.

LC: Koliko smo pali kao ljudi (Kia Kockar proglašena za medijsku ličnost godine) i kako da se izborimo sa tom počašću koja nas bombarduje sa svih strana?

Estrada je trend a trend modifikuje proizvod koji donosi najveći profit. Mi nismo pali, mi u sebi imamo ljubav, to pobeđuje svako zlo svuda gde se pojavimo. Tako da smo mi u stvari pravi rijaliti pobednici. Jer realno je da su ti ljudi sa margine, željni slave i novca za egzistenciju, spremni na privid sreće i života i da je njima to najbolje što umeju. Jer učesnike i gledaoce spaja jedno – nesrećni su u svojim životima. Stoga ne treba da ih lečimo od rijalitija, treba da ih lečimo od nesreće.

LC: Kakvi su planovi za predstojeću zimu, promocije albuma, novi spot?

Iako nam je ovo treći album ponašamo se kao da nam je prvi jer je nakon duge pauze ovo novi početak. Stoga ćemo nekoliko meseci biti u medijskoj promociji. Spreman je drugi spot za pesmu „Ovo je moj grad“. Pesma govori o mome gradu, misli se na svaki grad, opisuje slike koje smo mislili da će nestati iz naših života, nažalost vraćaju se. Spot smo snimili kao omaž spotu EKV-a za pesmu „Još samo par godina za nas“. Imamo osećaj da je nakon te pesme rock’n’roll stao i sada želimo da vratimo naše godine, naše živote a počinjemo od svog grada. Svi treba glasno da kažemo Ovo je moj grad!

LC: Vaše mišljenje o trenutnoj rock/metal/punk sceni u Srbiji i da li može da se vrati na onaj nivo 80-tih i 90-tih?

Ako se ukaže prilika da se scena vrati na nekadašnji nivo koji je za svetske okvire bio respektabilan rokeri će ga iskoristiti. Kvalitetnih muzičara ima, mnogi su trenutno u drugim branšama, dosta studija je otvoreno, mnogi bendovi grade internacionalne karijere. Kod nas je dosta teško stvoriti uslove za tako dobru scenu, mnogo mladih ljudi je otišlo iz zemlje, oni koji su ostali su se radovali kada gube nastavu, nastavnici ih nisu učili vrednostima nego su ih koristili za svoje ciljeve, veliki deo života živimo pod teretom socijalnog mira, mediji pravdaju loš sadržaj komercijalnom trkom, ljudi olako prihvataju floskulu „rock’n’roll je mrtav“, ne ceni se tuđi rad i trud, sve se gleda kroz novac koji se prelio u neke druge sfere, nema adekvatnih urednika i kritičara, radio stanice su formatirane i slušajući njih mi kao da živimo u osamdesetim, pozivamo se na društvene mreže očekujući da one prenesu naš način života i poruku a tamo nas dočekaju nesrećni ljudi koji vole da sve nipodaštavaju i kompanija koja nas ubeđuje da plaćajući postižemo nekakav cilj kao da ne primećujemo da je matrica nastanka, promocije i rada ista za sve bendove kao da ne postoje različitosti. Pored svih ovih neuslova rock/metal/punk scena nam je odlična.

Liman Crew

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *