Hip-Hop Metalci – D Zoo Intervju

Dvojica Subotičana, dvojica drugara, odrasla na hip-hopu. Kod kuće se zabavljali snimajući svoje demo pesme, da bi napravili ogroman preokret i svoju muziku nadogradili na jedan viši nivo zajedno sa metalom D Zoo.

LC: Pripremajući se za ovaj intervju, saznao sam da su D Zoo u početku činila dvojica drugara koji su bili okrenuti ka hip-hopu, ali posle kraćeg vremena prelaze na crossover, alternativni metal. Otkud takav okret za 180 stepeni i usput nam predstavite bend?
D Zoo: Ove godine će biti tačno 10 godina od kako smo odlučili da počnemo da pravimo muziku. Tada smo Andrej i ja bili srednjošklci, koji su već godinama u nazad slušali hip-hop i odrasli uz taj pravac. Godinu dana smo radili u kućnoj produkciji i snimali demo pesme skoro svakoga dana. Kako je priča napredovala, osećali smo da ne možemo da iskažemo svoju energiju u punom potencijalu, da nam nešto nedostaje, pogotovo na živim nastupima. Logičan zaključak je bio da oformimo bend i nadogradimo priču u pravcu metala. Na ovaj način smo spontano spojili dva žanra koje su već godinama pre nas mnogi spajali i dolazili do fantastičnih rezultata.

LC: Kada pišete tekstove na šta se najviše oslanjate i ko je zadužen za iste?
D Zoo: Što se dosadašnja dva albuma tiče, pretežno smo se oslanjali na društveno angažovane teme koje su nam skretale pažnju u svakodnevnom životu. Ceo proces se dešavao krajnje prirodno i spontano. Na kraju, zbog toga smo i počeli da se bavimo muzikom, kako bismo mogli da skrenemo pažnju na stvari koje nam „bodu oči“. Pisanje tekstova i komponovanja, je dinamičan proces koji se konstantno menja i dovodi nas u nove neistražene oblasti. Videćemo gde će nas taj proces odvesti u budućnosti. Tekstove pišemo Andrej i ja, kao dva vokala u bendu.

LC: Jedan ste od retkih bendova koji je za svojih 8 godina postojanja izdao 2 albuma. Da li su se jednostavno složile kockice ili ste ipak imali pomoć i podršku od nekih institucija? (npr. Hadži Prodane Duše su isto pobednici Zaječarske gitarijade kao i vi, a album stiže tek posle dve godine).
D Zoo: Sve po malo, ali mislim da nas je do toga pre svega, ipak doveo rad i zalaganje. Prvi album „Welcome To D ZOO“ smo snimili i objavili potpuno samostalno 2012. godine, kao demo materijal. Već na tom albumu imali smo veliku podršku starijih kolega, pa smo tako od 14 pesama, na čak 7 imali gostovanja kao što su Iskaz, Kandžija, DJ BKO, Rajahman… Ovaj album se 4 godine kasnije pojavio ponovo, ali kao zvanično izdanje za Nocturne Media. Što se drugog albuma tiče, priča je išla mnogo manje spontano. Nagrada na 48. Zaječarskoj Gitarijadi nam je donela snimanje i izdavanje albuma. Relativno brzo nakon osvojene nagrade, nekih 6 meseci kasnije ušli smo u Studio Blaze i snimili album „Treća Armija Trećeg Sveta“ za 10 dana provedenih u studiju. Od tog momenta čitav proces se drastično usporio i procedura oko izdavanja albuma, za koju je bila zadužena Gitarijada, je bila stavljena na „stand by“. Album je praktično stajao spreman „u fioci“ čitavih godinu dana, kada smo ga konačno izdali za Nocturne Media uz veliku pomoć Marka Ristića.

LC: Tekstovi su vam dosta kritički nastrojeni prema društvu. Da li ste nailazili na neke probleme ili „nedodirljivi“ nisu dovoljno promoćurni pa ne kontaju šta se govori u pesmama?
D Zoo: Previše smo mali da bismo nailazili na te vrste problema. Mi smo zadovoljni kada čujemo da su te pesme doprle do nekoga i da ih ljudi prepoznaju na koncertima. Sa druge strane, u našim početničkim danima, tekstovi su više bili osvrnuti na lokalnu, subotičku društveno-političku scenu, pa je tako jedna pesma stigla do uha tadašnjeg gradonačelnika, što je za nas u tom trenutku bio svojevrstan uspeh. 🙂

LC: Sa dosta bendova koji vuku ka metal fazonu smo razgovarali i pesme su im uglavnom na engleskom, dok vi ipak pevate na srpskom. Bas sam prijatno iznenađen i otkud ta ideja?
D Zoo: Jezik na kojem ćemo pisati tekstove za nas nikada nije ni bio doveden u pitanje. Od prvog momenta nam je prirodno krenulo da pišemo na srpskom i tako je ostalo do danas. Možda jednom napravimo pesmu na engleskom više radi eksperimenta, ali smatramo i osećamo da najbolje možemo da se izrazimo na maternjem jeziku.

LC: Pošto nam dolazite iz Subotice, kakvo je stanje sa „underground“ scenom?
D Zoo: Subotica ima veliku tradiciju što se tiče underground scene. Situacija varira iz godine u godinu. Do pre nekoliko godina imali smo veliki broj aktivnih autorskih bendova i to iz skoro svih muzičkih pravaca. U zadnjih godinu-dve situacija se malo pogoršala i generalno ima mnogo manje svirki. Gradom dominiraju akustične svirke na kojima se svira Ex-Yu muzika i u tom trendu se gubi veliki broj mladih talentovanih muzičara, koji se od starta upuštaju u obrade.

LC: Da li mladi bendovi imaju dovoljno mesta da se uvežbavaju i prostor gde mogu da organizuju promocije svojih bendova?
D Zoo: U Subotici postoji nekoliko prostora u kojima bendovi mogu da održavaju probe, kao i da snimaju i produciraju svoj materijal, a tu bih posebno istakao „Studio 11“ kao mesto na kojem se i dalje okuplja najveći broj subotičkih underground bendova. Kao što sam napomenuo u prethodnom pitanju, smatram da je veći problem nepostojanje nove generacije autorskih bendova. Kada postoji energija i želja, lako će se pronaći prostor za vežbanje.

LC: Pošto je album „Treća Armija, Trećeg Sveta“ izašao 2016. godine, da li se pripremate za novi album?
D Zoo: Obzirom da je kod manjih bendova poput nas proces promocije materijala nešto duži, mi se još uvek bavimo širenjem priče o Trećoj Armiji Trećeg Sveta. U novembru smo izbacili drugi spot sa tog albuma za pesmu Zemlja Ničega, a moguće je da će još jedna pesma dobiti svoju verziju u video formatu. Svakako imamo na umu da smo zakoračili u 2018. godinu i sve smo više zagrejani za ideju o stvaranju nečeg novog. Ne mogu za sada previše da pričam o novom materijalu, jer smo još u ranim fazama kreativnog procesa, ali je izvesno da će pesme izlaziti u vidu singlova i sve to sa nekim interesantnim gostima.

LC: Opšte je poznato da se mnogi bendovi bave humanitarnim radom. Kakvo je stanje kod vas u Subotici? Imate li neke zajedničke akcije?
D Zoo: Stanje po tom pitanju nije loše, ali uvek može bolje, naravno. Mi smo u nekoliko navrata imali priliku da učestvujemo na humanitarnim svirkama i te svirke zaista uvek pružaju dodatni osećaj da si nešto konkretno doprineo kroz muziku.

LC: Rečenica koja, da može promeniti svet, bila bi…?
D Zoo: „Do. Or do not. There is no try.“ – Yoda 

Hvala vam puno na izdvojenom vremenu!

Slike korišćene uz dozvolu članova benda D Zoo