Hoću „Veronautiku“ na vinyl-u! + Galerija fotografija
Osmog dan boravka u Koceljevi, bez fotoaparata, počinjem da kriziram za nekom svirkom. U susret mi izlazi Bo, svojim objektivom i tako krećemo u Šabac.
Oko 22 sata ulazim u šabačku pivnicu Floyd. Dok me Džoni Štulić gleda sa zida, dočekuje me Dejan, “krivac” za mužička dešavanja u Floyd-u, mestu kakvog nema u široj okolini. Ako ste iz Rume, Loznice ili Valjeva, morali ste do Beograda ili Novog Sada na koncert omiljenog domaćeg rock’n’roll benda, ali više nije tako, sad možete u šabački Floyd. Dugačak je spisak bendova koji su već nastupali, a i onih koji će tek da gostuju u šabačkoj pivnici.
A preksinoć, Nikola Vranjković. Početak koncerta najavljen za 23 sata i, čini mi se, počinje na vreme. Zaboravim na vreme kad idem na Vranjkovićeve nastupe. Tek treći put se srećem sa Nikolom i petočlanom ekipom koja sa njim svira. Ne, neću vam nabrajati redosled pesama koje su izvodili, ni rečima prenositi atmosferu, naravno da je publika horski pevala. Preko dvesta Šapčana, stanovnika okolnih mesta (pa čak i grupa fanova iz Bosne), je došlo da gleda, sluša i oseti magiju koju Vranjković sa bendom emituje. Magiju koja te hipnotiše, ščepa i ne pušta, na cela tri sata.
Posle koncerta Dejan je pitao Nikolu, istovremeno pitajući i sebe, „Pa koga ja da dovedem ovde posle vas?“. Pa Dejane dovedi Nikolu. Ja ga sa nestrpljenjem ponovo očekujem u Novom Sadu.
P.S.: Hoću „Veronautiku“ na vinyl-u.
Svaka cast!!