Rimtutituki – 30 godina kasnije: Hladan tuš ili „pokušali smo barem nešto…“
Ovih dana navršavaju se tačno tri decenije od kako su članovi bendova EKV, „Električni orgazam” i „Partibrejkers” u otvorenom kamionu prolazili ulicama Beograda pevajući numeru „Slušaj ’vamo!”, čiji će stihovi „Mir, brate, mir“ postati svojevrsni lajtmotiv antiratne angažovanosti na prostoru tadašnje SFRJ.
Njihov novoosnovani bend „Rimtutituki“ usprotivio se nasilnoj mobilizaciji i ratnohušačkoj retorici koja je bila sveprisutna: u medijima, na ulicama, u vrhu vlasti.
Ljubomir Jovanović Jovec, koji je sa Srđanom Gojkovićem Giletom osnovao „Električni orgazam“ davne 1980. godine, bio je deo „Rimtutitukija“. On je u razgovoru za Nova.rs otkrio kako sa ove vremenske distance gleda na taj period.
„Nisam siguran da se ‘Rimtutituki’ može nazvati muzičkim projektom, muzika je samo bila sredstvo da jedna grupa generacijski bliskih ljudi, koji su se godinama družili, delili i afirmisali iste vrednosti, iskaže svoj stav prema ratnom ludilu koje se nezadrživo širilo. Hiljade ljudi je već bilo ubijeno, Vukovar razrušen, agresivna mobilizacija u toku, a u Sarajevu je počelo da kuva… Jednostavno smo imali potrebu da iskažemo svoj stav o svemu tome“, priseća se Jovec i dodaje:
„Koliko god da je nastup na kamionu 8. marta 1992. i sve što se te večeri dešavalo, pružao kakvu takvu nadu, događaji koji su usledili su surovo demonstrirali našu naivnost. Ta neka nemoć je, bar meni, prvi osećaj koji mi se javi kada se to pomene. Sa druge strane, nešto smo pokušali, mnogim ljudima je to značilo i makar za trenutak im pružilo neku utehu. Sa ove distance od 30 godina to možda deluje sasvim dovoljno, ali nije to priča koje se često setim.“
S obzirom na to da nisu imali nikakvu dozvolu za javni nastup, te se njihovo širenje antiratne ideje moglo smatrati protivzakonitim, Jovec otkriva da li je postojao strah od reakcije tadašnje vladajuće strukture.
„Kada u nešto čvrsto veruješ, straha nema, a o posledicama ne razmišljaš“, kaže on.
Iako je prošlo 30 godina od tih dešavanja, Jovec se kristalno jasno seća jednog od susreta sa Željkom Mitrovićem.
„Poznato je da je Željko Mitrović za potrebe snimanja pesme stavio na raspolaganje svoj, vrhunski opremljen, Pink studio. Basista Oktobra nije još imao TV Pink, ali kako nas je dočekao u maskirnim vojničkim pantalonama, još tada je najavio svoju jedinstvenu sposobnost da se dodvori vladajućoj kasti i prilagodi dominantnoj doktrini.”
Osvrćući se na sadašnji trenutak, Jovec kaže da bunta kod mladih ima, ali da je opšta atmosfera u društvu poražavajuća.
„Nije pitanje bunta samo u muzici, generalno je nedostatak toga. Ljudi kažu: ’šta da se bunim, meni je dobro u nekoj svojoj ljušturi’. Mi se u zemlji u kojoj živimo 30 godina nešto bunimo, očekujemo i bavimo se pukim preživljavanjem. Da ima bunta – ima ga. Da treba da ga ima više – neuporedivo više. Ta letargija i malodušnost je zavladala ovom našom sredinom. Tih pokušaja ima, ali do koliko ljudi dopire, to je sasvim drugo pitanje.“
izvor: Nova.rs
