Fluid underCrni kilovati – Recenzija albuma
“Crni kilovati” Fluid Undergrounda je zdravo dobar album, što bi rekli mi ovde u Vojvodini. Dobar, fluidan, teče kroz uši do srca poštujući jednačine kontinuiteta i sve nelogične zakone unutrašnje matematike. U osam pesama zipovano je toliko mnogo emocija, kreativnosti i muzičkog iskustva. Skladno i utegnuto, brižljivo produkcijski nacinculirano, iskusno fragmentisano ovo novo ostvarenje sjaji na skrajnutoj ali ipak plodnoj i sve jačoj muzičkoj sceni Srbije usred Novembra leta Gospodnjeg 2021. Ovi su momci davno pronašli sebe i obilato nastavljaju da eksploatišu blještave muzičke minerale iz sopstvenog rudnika kreativnosti. Osam stvari brižljivo nunanih i odgajanih za život lansirano u digitalni mp3 youtube svet nama razmaženim konzumentima na izvolte. Od ovijeh osam riStva izdvojio bih par svojih favorita a to su: “Nemam vremena“, predivna etida o refeleksiji odnosa sa svetom uz moćni pevljivi refren. Sledi odmah potom sjajna “Ništa nije kako izgleda“, o crnoći belog i lažima za dobijanje vremena, pesma praktične svakodnevne filosofije začinjena bubnjarskim umećem igranja i britkim zvukom gitare sa prijatnom aromom. “Ja vidim sve” takođe skoro bezobrazno na prvu loptu obuzima pričom o nedostatku humanosti.
Nema potrebe nešto previše ni hvaliti više ovaj album, jednostavno slušajte i uživajte. Sve je tu i emocija, širina, ozbiljna muzička kilometraža i aranžmansko-produkcijska majstorija. Svojom crninom i kilovatažom ovaj album fuidno meandrira uphill ka vrhu najboljih muzičkih izdanja ove godine kod nas. Živi i zdravi da ste nam momci i slušamo se Bože zdravlja uskoro.
Jozo Vrana
