Intimna Romansa i Rifovska Agresija – New Mythology – recenzija
Ovaj album je tako nostalgičan, tako je lepo izdozirana intimna romansa i rifovska agresija, tako je lepo izdoziran odnos bunta prema životu i pomirenosti sa istim, a i sam naslov albuma „Svojim putem“ već daje prvu pozitivnu asocijaciju. Pesme su lične, životne iskrene ispovesti, zaista prija ovakav blaži zvuk u ovim šizofrenim vremenima.
Novim albumom New Mythology nam donosi osećaj Good Old Days-a, ovo je šoljica toplog čaja sa malo ruma, slušam ovo i gledam kroz prozor, fali mi sneg. Od jedanaest sjajnih pesama izdvojio bih nekoliko, prvo tu je “Na krilu belog orla” koja ima sjajan klasični metalski intro koji vas poput skakaonice u Garmišpartenkirhenu zaukava u strofe i refren. “Sam iza večnosti” podseća me na vremena kada su se ploče slušale celu godinu i kada je bilo četiri filma nedeljno na tri kanala, ova divna balada satkana je u maniru svih naših metalksih heroja koji jesu i koji nisu više sa nama. “Prokleta bajka” opet uz stepenasti gitarski uvod donosi nam pitanja vezana za teške i neizbežne sudbinske teme. Tu je svakako i osmominutni ep “Mračni sjaj” kompletna i kompleksna stvar sa sve kišom u sredini i potonjom atmosferom mračnog sjaja, u ovoj pesmi takođe momci pokazuju da znaju opasno da sviraju.
Da, slažem se, treba ići svojim putem nevezano za trenutne trendove ovog kolapsirajućeg društva, u tom smislu ovaj ničim izazvani hevi metal ima ukus kao staro vino. Čini se da će nova mitologija slepo slaviti tehnologiju potcenjujući duh nesretnog čoveka, New Mythology svojim putem i svojim albumom opiru se sveobuhvatnoj nesigurnosti lokalno poput usamljene tačke koja sjaji u mraku.
Takođe sav prihod od albuma ide u humanitarne svrhe, veliko bravo i podrška za New Mythology, voliš ono što radiš i pomogneš nekome, treba li nam više da budemo ispunjeni…
Jozo Vrana
