“Od ravnodušnosti do oduševljenja” PETTING BLUES BAND – SPONTANEOUS (SKCNS, 2019.)

Petting Blues Band su naši Novosadisti. Obitavaju već 12 godina na sceni, ali m je “Spontaneous” tek treći album (drugi studijski). SKCNS je u ulozi izdavača, a u ulozi izvođača muzičkih i pevačkih radova su : Milovan Đuđić –“Power Jimy” (gitare, vokali, produkcija), Dejan Zec – “Zek“ (bas gitare, vokali), Nikola Vučetić (bubnjevi, vokali) i Aljoša Molnar – Yoko Zuna (vokali, udaraljke).

Koliko su ozbiljno prionuli na posao oko komponovanja, snimanja i izdavanja albuma “Spontaneous” govori i broj, a i reputacija gostiju na ploči, pa su tako svoje učešće u snimanju uzeli gitaristi Dragi Jelić, Zoran Alvirović-Kina, Rambo Amadeus, Nenad Nikolić i Dragan Panjak, legenda usne harmonike Pera Joe, svirači Hammond organa Aleksandar Banjac i Nenad Čanak (da, onaj Nenad Čanak), te pevači(ce) Zoran Šandorov, Selena Fremi, Jovana Vejnović i Višnja Vukov.

photo: Miroslav Zec

Što se tiče toga kako se i koliko mi se album svideo, moram priznati da sam posle prvog slušanja bio potpuno ravnodušan i ništa nije ukazivalo na to da ću samo mesec dana kasnije hvaliti ovu ploču na sva usta. Verovatno sam prvi put “Spontaneous” slušao u pogrešno vreme i sa premalo koncentracije. Na insistiranje jednog mog prijatelja da ga ponovo poslušam pristao sam i javno priznao da sam se prevario. Ovo je odlična ploča. Muzički, aranžerski, produkciono, vokalno. Sve je na visokom nivou, a dodatan plus su zanimljive pesme, raznovrsne i stilski i aranžerski.

Ploču otvara slajd gitara i usna harmonika Pere Džoa na koju se nadovezuje odličan rif a la “ZZ TOP” pa pesmu “Blame” možemo podvesti pod “teksaški bluz”. “Pushed You Out Of My Head” ima zanimljiv uvod na bubnjevima i fini gitarski rad Antonija Pušića. “Bad Habit” ima malo soul šmeka, dosta gitara koje se nadovezuju jedna na drugu (kako i ne bi kada su svoj doprinos ovoj pesmi dali Nenad Nikolić, Dragan Panjak, koji je bio i tonski snimatelj albuma i majstor šestožičanog instrumenta, a moj prijatelj s kojim sam odrastao, Zoran Kina Alvirović). Sve je to “posolio” odličnim vokalom Zoran Šandorov.

“Deep Well” me muzički iz nekog razloga delom podsetio na Atomsko Sklonište (čini mi se, na pesmu, “Oni što dolaze za nama”), a za središnju pesmu na albumu TPBB su namestili jednu baladu koja ponegde prelazi u srednji tempo, ima odličan “tepih” na klavijaturama, a zove se “Lost Kisses”. Pesmom “Burnt Heart” dominira Aljošin vokal koji je , mora se priznati, celu ploču otpevao maestralno, energično i sugestivno i dokazao da njegove nominacije za “jedan od najboljih vokala naše scene” nikako nisu slučajne. “Hands Of Steel“ je južnjački rok u maniru legendarnih Lynyrd Skynyrd u kojem briljira Dragi Jelić i njegov prepoznatljivi zvuk gitare. “Drummers Song” je udaračka, pa sve da je tekst I drugačiji, mogli bismo je takvom zvati. Moram priznati da je sjajno uklopljen gitarski solo i solo na bubnjevima. Svaka čast. Album zatvara “Splitted Hearts”. “Šećer za kraj”, najbolja pesma na albumu, izvrsna gitara, Hammond u pozadini i sjajni prateći vokali…

…Sve u svemu, The Petting Blues Band su snimili album za ponos i diku, jer je “Spontaneous” u svim elementima ispunio standarde koji su potrebni da bi se jedna ploča nazvala odličnom. E, sad, što su sad visoko podigli lestvicu sami sebi, šta ću im ja…