Moćni sklad na drugu loptu (recenzija novog albuma, Tona)
“O kako je i ovaj drugi album Tone odličan!, došao nam je u ovu našu fudbalsku zimu nenajavljeno i vrlo prijatno iznenađujuće i evo ga krčka se u slušalicama over and over again.”
Deset novih stvari, deset atraktivnih poentiranja, voleja, makazica kako hoćete u svakom slučaju deset novih moćnih stvari. To i jeste ono što karakteriše ovaj sjajni novosadski bend, moćnost celokupne slike (rif+tekst+atmosfera), čini se da se ovaj album može definisati i kao moćni sklad na drugu loptu, a zašto pa evo sad ću pokušati da opišem.
Novim albumom Tona širi stare i otvara nove dimenzije sopstvenog zvuka, muzički i tekstualno u odnosu na prošli album ovaj dobija na širini i dubini (pogotovo stvari “Flashing lights“, “Napoleon complex dog” i “Just a Sip of it“). Čini se da su pesme detaljno i brižljivo armirane ali i polirane sve ove godine i rezultat koji imamo je više nego dobar. Produkcijski vrlo čvrsto i odmereno u isto vreme sa ozbiljnijim pojačanjima celom zvuku a pogotovo zvuku solo gitare (dr Noche pogotovo).
Evo već pomenuh nekoliko stvari, zaista ne bih ni jednu mogao da izdvojim, prve tri “Skate zen“, “Atreid” (svaki, ali ovaj tekst pogotovo razvaljuje) i “Riptown” odmah u startu vam daju do znanja da nema zajebancije, moć i snažan takt svakim trenutkom svake pesme ulivaju nove količine sveže energije u umove gde se prepoznaju bes i potreba za ispravnim. “Sharks” i “Shooter” kao dva eksera zakucavaju vam glavu i voze kako sa promenama ritma tako i sjanim bas gitarskim deonicma. Svakim novim slušanjem otkrivate nove koordinate ovog moćno-skladnog muzičkog ostvarenja koje vas svakako ne ostavlja ravnodušnim.
Trebala nam je ova Tona, trebalo nam je ovo osveženje od jednog od naših definitivno najboljih bendova na sceni. Ovaj album će nastaniti naše plejliste permanentno i slušaće se aktivno duže vreme definitivno, svakako uz nadamo se mnoštvo živih svirki od sad pa nadalje i ubuduće. Još jednom svaka čast za novi album i velika podrška za bend.
Jozo Vranac
