Ništa lično -Tús Nua recenzija albuma
Doživljaj sveta je ličan, objektivna realnost verovatno i ne postoji, postoji muzika i postoji igra asocijacija, i neke stvari u nama zadužene za preklapanje snova. Znaju ovo cure iz dreamcore sastava Tús Nua znaju, te nam svoju percepciju stvarnosti i komadiće snova serviraju na novom odličnom albumu “Nothing personal“.
Poput toplog čaja muzika sa ovog albuma razliva se u nama hraneć unutrašnja čula. Prema Aleksandru Skrijabinu C akord je crvene boje, e recimo, dosta crvene možete videti na ovom albumu svojim ušima lično. Tús Nua kroz devet priča kontaktiraju sa nama nivou između jave i sna tamo gde je sve moguće i nemoguće u isto vreme. Izdvojio bih nekoliko stvari sa ove “Ništa lično” intimne zvučne avanture.
Tu je prvo uvodna “Arrét stop” gde znaci su pogrešni a ruke čeznu, sjajan uvod a zatim razrada čine ovu stvar pitkom da se konzumira zatvorenih očiju i otvorena srca. “Ride” me utopljava i grli molovima različih boja (ovde je Amol divno zelen), sjajna topla pesma za novembarske dane. Odmah za ovom pesmom dolazi druga predivna stvar “Morning beautiful” po senzibilitetu mlađa sestra prethodne “Ride“. Svakako tu je i “youyouyou” koja unosi po koju težu i mračniju notu ovom albumu dajući mu stabilniju unutrašnju strukturu.
Za pred kraj tu je i odlična “Forever” o poreklu tuge i nju jednostavno osetite na istom onom nivou na kojem priznajete svoju ranjivost (to su prostorije duše gde mnogi ne zalaze). Hmmm šta da vam kažem,”Ništa lično” je vrlo ličan album i zato je i dobar, čini se da ga je najbolje konzumirati u samoći, tada se najbolje osete sve boje i mirisi unutrašnjih melanholično setnih prostranstava duha. Veliko bravo za ovo sjajno ostvarenje, puna podrška i pohvale bendu uz nadu za skoro živo slušanje.
Jozo Vrana
