Recenzija albuma “U Senci grada” benda Gift
Gift je objavio pre par meseci svoj autorski album “U senci grada” sa jedanaest novih sjajnih pesama. Ovaj album je toliko prijatan, iskričav i nostalgičan, prolazi tako lako kroz uši i udara direktno u hipofizu ostavljajući srce da još jače osluškuje, ustvari od ovako iskusnog benda drugačiji album teško da može biti. Ko je do sada voleo Gift od sada će ih voleti i više, Joca Ajkula i dalje pokazuje šta znači biti posvećen i šta znači raditi stvari kvalitetno. Frekvencije Gift-a pitome su i prijateljski nastrojene, obmane sećanja i slatki deža vi pojavljuju se i nestaju između H7 akorda gitare i zvuka klavijatura. Čini se da smo “U senci grada” zaštićeni od raznih loših zračenja transhumanog doba. Sinteza i integracija toliko raznih uticaja, ozbiljna produkcijska muzička i lirska kilometraža mogu se osetiti u svakoj sekundi ovog ostvarenja. Sklad, atmosfera i “radim ono što volim” osećaju se i upućuju na umetničku slobodu tu negde blizu ali ipak skrivenu. Ovaj album je jedna nostalgična avantura, izdvojio bih “Stvarno mi” i “Nikad mainstream“, tu je i odlična Suede-Pulp-ovska “Bez ljubavi“, kada to poslušam onda se opet vratim na “Korak ispred” (sjajna bas linija) pa onda na “Displej” sa sve planetarnim odnosima, pa onda opet na maestralnu obradu “Gde dunav ljubi nebo” i tako nekoliko krugova uključujući sve ostale stvari.
Ko nije otkrio Gift u autorskom ruhu evo prilike, na ovom albumu koristeći ozbiljno iskustvo i čiste sastojke Gift sintetiše audio lekovita jedinjenja za svakodnevnu upotrebu bez neželjenih efekata. Ovaj album je jesenji u najboljem smislu te reči, crven je i žut, i setan, sa dobro poznatom porukom istine da kreativno stvaranje može pobediti osećaj prolaznosti. Živi nam i zdravi bili, čestitke na sjajnom albumu, vidimo se sigurno na nekoj od vaših svirki.
Jozo Vrana
