SAŠA 21 “VD-i2” – Skladna jednostavnost pesama postignuta dugogodišnjim radom…

SAŠA 21 novi album VD-i2 (Skladna jednostavnost pesama postignuta dugogodišnjim radom koja rezonira sa himnama iz mladosti urezanih podsvesti srca)

Počeću ovu recenziju jednom simpatičnom epizodom iz sopstvenog života. Naime, pre nekih dvadesetak godina, u dnevnoj sobi, u kući mojih roditelja sedeo sam za stolom i šaltao TV kanale, moj ćale je sedeo na sofi i vario obilat nedeljni ručak spremajući se za carstvo snova. Odjednom na TV-u pojavi se Metallica sa „One“. Ostavim ovaj kanal, slušam, početak, spori divni deo, uživam… pogledam ćaleta vidim gleda i on. Upitah svog oca koji sa stranom a pogotovo metal muzikom nema ama baš nikakve  veze „Je li, kako ti se sviđa ovo?“ A on reče…… E ček ček ček polako, šta je rekao moj stari pročitaćete na kraju ove recenzije, ali sad je bitno da ovako počnemo.

Pokušaću da napišem recenziju potpuno nezavisno od toga što svi znamo ko je frontmen ovog benda i kakav bekgraund i legendarni status poseduje, nezavisno od toga koja je godina i kakvo je stanje u RnR-u u regionu.  Pokušaću da na osnovu samo tekstualno muzičkih asocijacija ocenim ovo delo kao što je moj stari ocenio Metaliku  a priori neznajući ništa o istoj.

Album benda Saša 21 nosi naziv „VD-i2“ i ima 12 pesama tj 11 pesama i jedan huk elektronskih komponenata pojačala tipa Vox. Sam naziv i benda i albuma asocira na lepe romantično-nostalgične pojmove iz osamdesetih pa čak i naziv albuma mene asocira na isto. Ovaj album je dupli i sadrži dva ista CD-a jedan za kuću i jedan za auto i to je sjajna ideja obzirom da prokleti komprimovani MP3 format koji najčešće konzumiramo na našim personalnim računalima provocira uši svojom nepotpunošću.  Album počinje sa prvom pesmom koja se zove „Pušenje“  doboš, bašnjak, kontra srednje frekventni, odmah u startu stiže i fini jednostavni rif  a zatim i tekst, tema opšte poznata svima. Pitko i pozitivno šta nam više treba.  Sledi druga stvar na ovom albumu meni lično najomiljenija, „Daleko od doma“ opet kao i prva stvar na albumu na jednostavan i čist način objašnjava nadčulno iracionalno saznanje o smrti. Ova stvar mi je kao Džin-tonik, uživam u konstantnom ponavaljanju puštajući da me polako hvata. Treća stvar „Je je je“ me mnogo podseća na „Yeah yeah yeah“ od Vibrators-a i to mi je već više nego dovoljno da dam velik plus. U istom maniru sledi „Jetra“ vesela pesma o večitoj borbi između naših želja za zabavom i ograničenih metaboličkih kapaciteta. U ovoj pesmi ritam sekcija i gitarski rif predivno su i skladno utkani dok glas na trenutke nema vezane pertle, ali čak i to se sasvim uklapa u pesmi ove tematike. Ironično socijalna tema „Svi na kontejnere“ diže atmosferu albuma iznad jonosfere u nevidljivi vrt ostvarenja kojoj se nalaze milioni naših sprdnji i zajebancija kao odgovor na sivu relnost evo već mnogo decenija. „Kupi, baci“ koja sledi potom, na ponovo simpatičan način osvešćuje u slušaocu nesvesnog potrošača i svavako prirode zagađivača. Posle krepavajućeg zvuka Vox-a kao sledeća stvar dolazi nam „Razdvojenost“ koja kreće sa sunčanim gitarskim rifom pa zatim u malkice sporijem ritmu daje pankerski doziranu emociju baš onoliko koliko treba. Ovu pesmu ću pustiti u kolima kada se u popodnevne sate željan svojih najmilijiih budem vraćao doma negde sa juga. U pesmi „Resepect“  opisani su neželjeni susreti u prelepom svetu svakodnevne praktične filozofije.  Samozajebancija „AC/DC“  sa ritmom a-la cigla-malter opuštena je pesma, kao basket sa komšijama ispred zgrade i posle pivo. Pretposlednja pesma na albumu VD-i2 nosi naziv „Tata zašto plačeš“ i predstavalja uz drugu stvar sa albuma „Daleko od doma“  dva  duboka stuba na kojoj se nalazi cela konstrukcija albuma, ova stvar tako namerno nedorečena asocira na beskrajni svet neotkrivenih lično-porodično-društvenih odnosa. Za kraj nam dolazi „Plaža“ predivna pesma koja sa divnim bekvokalima i refrenom „Ljetu je kraj mi smo zadnji gosti na plaži“ osećaj nostalgije i romantike  podiže visoko i kreće odjavana špica uz zalazak sunca.

Novi album sastava Saša 21 je samopojačavajući odjek iz osamdesetih i devedesetih koji nam nostalgično modernim tonom ublažava ulazak u distopiju. Skladna jednostavnost pesama postignuta dugogodišnjim radom  rezonira sa himnama iz mladosti urezanih podsvesti srca.  Sa ovog albuma neće biti velikih opšteprihvaćenih hitova, ovo će da suša i da razume onaj ko treba da sluša i razume.

….i još da ne zaboravim ono sa početka recenzije. Dakle, upitah svog starog  „Je li, kako ti se sviđa ovo?“ A on reče „Jesu li to neki Grci?“  prvo sam se nasmejao slatko a onda nemajući kapaciteta da objašanjavam istoriju Metalike slagah oca nestrpljivo očekujući nastavak “Da da to su Grci“. On reče „Ovo je baš dobro“…… Dakle, ono što je dobro i lepo poredićeš i povezaćeš sa svojim unutrašnjim pozitivnim doživljajima nevezano za prethodnu istoriju.  Ako je serija dobra ne moraš da je gledaš od početka da bi video da je dobra, na osnovu jedne epizode ćeš to shvatiti, a ako gledaš od početka onda imaš celinu i punoću.

 

Jozo Bakalar

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *