Opasne Frekvencije de de! There There – Recenzija albuma
Prve dve asocijacije: Radiohead i Petar Božović, hmmmm?! Ok, ustvari može, mi često potcenjujemo raspon mladalačkog duha i vrcavost ideja, ali da počnemo od početka. Uzeo sam da slušam “Dangerous Frequencies” debi album projekta There There i evo utisci se polako spuštaju poput razvejanog maslačka. Ne znam iz kojeg ugla da vam prikažem ovaj album, prilično je divan u svojoj asimetriji, prilično intiman u akustičnosti, nepatvorenom vokalu i atmosferi unutrašnjih samosagledavanja.
Album od devet pesama otvara legendarni monolog Petra Božovića iz legendarnog filma i kreće naslovna numera “Dangerous Frequencies” koja je sveža i atmosferski i produkcijski i vokalno i možeš da đuskaš i možeš da uspavljuješ nemirno dete puštajući ovo. Sledi zatim “Lighthouse” prilično Lajt pesma u najsvetlijem mogućem smislu (dva vokala se dobacuju, da bi u refrenu došlo do sjajne iluminacije, gitara i ženski bekvokal deluju kao začini sa drugog sveta i čine ovu pesmu jednom od najboljih na albumu). E sad asimetrija albuma je sledeća: imamo dve opijajuće melanholije “Medley Magister ludi” i “Cellar door” sa predivnim vokalom od Gaveza da ga metneš na svaku svežu modricu duše. Tu je i dualitet pesama “Riding to the sun” i “Ride into the sun” i akustični momenti i zvuk kolapsirajueg saobraćaja i krilata zmija u sveže truloj jabuci čine me da prihvatim da je svako jedan ustvari dva i da smo i talas i čestica u isto vreme. Ti je i osmoipominutna “Rain” za kraj kao šlag na ovu tortu od prilično neverovatnih sastojaka. “Mirror” i “Intermission” predstavljaju dve stvari koje daju ravnotežu ovom albumu, smenjivanje setno-sretnih emocija jasno ukazuju na čistu potrebu autora da nam prikažu iskreno svoje unutrašnje lavirinte i ostali ukasni eksterijer srca.
De, de! There, There bende dobar debi dadoste nam. Nastavite i dalje u dobrim pravcima želimo vam čekajuć živost svirke nekad uskoro negde blizu.
Jozo Vrana
