0

“Kada ćete početi svirati pesme u nazad?” Intervju sa bendovima Mind Prison, Suffering’s The Price, The Valley i utisak sa subotičkog Halloween Massacra -V-

 

I tako nam dođe opet Halloween – dan dama na metlama i štiklama, još jedan u nizu praznika koje smo mi, evropski pagani, oberučke prihvatili iz pojedinih Abrahamskih religija. Ma gde ćeš bolji razlog da se ožeži po prašini. Eto konačno smo u i mi Bačkoj mogli videti underground bendove ispod Save i Dunava. Kao da su svi mostovi davno porušeni, i da samo vazduhoplovom koji troši ovo skuuupo gorivo možeš dovesti bend “od dole”. Još dok smo se vozili ka Subotici palo mi je na pamet kako je tako lako prihvatiti tuđ običaj, kad ga dovoljno dugo gledaš na malom ekranu tv prijemnika.

Pošto su slam death sugrađani mi, LOWER PARTS OF THE HUMAN SLUDGE, morali da otkažu nastup na ovom religijskom okupljanju, ovo je postao pure hard core massacre. Bendovi su se kao braća Dalton poređali po proseku godina, tako da su se prvi okuražili mladi momci iz Kragujevca MIND PRISON. Jedna pohvala za tonca i organizatora, konačno da prvi bend ne bude žrtva redosleda, svaki bend je zvučao kako treba. Ovaj prvi u skladu sa godinama. Pravi ulični hard core, iskreno, jako i iz sveg srca, kečevi su se delili kao na nenajavljenom kontrolnom. Onako maskirani ko masakrirani, došli momci da se zezaju, svirali su pesme rafalno skoro bez pauza, HC 101 sa nastupom od 20ak minuta. Pošto su se oni tako lepo provodili na bini morali smo i mi ispred bine. Velika ljubav za publiku koja je na prve zvuke svirke pohrlila ka bini, brzo se spojila ispred bine u jedan valcer, onako svečano kako dolikuje verskom momentu manifestacije, oznojano, zadihano i ispunjeno. Jedna preporuka iz ličnog iskustva urlaču ovog benda: više rada manje vina 😉

Između bendova imao sam priliku da se i uplašim i nasmejem zbog maštovitih i kvalitetno izrađenih maski. Poseban pozdrav za momka koji se obukao kao balerina, mal’ se nisam okrenuo za čovekom dok sam išao prema šanku.

Brzo su se derani sa južnog kraja pruge, SUFFERING’S THE PRICE namestili i krenuli da pucaju. Sporiji ritmovi, dublje distorzije, što bi moj kum rekao za skakanje do plafona, kupili su lokalnu publiku kao prosečan srbin bananu iz jednog marketa. Organizator očigledno jako dobro poznaje ukus publike, svaki bend je bio ispraćen kao svojevremeno Tito. Lomili su oni tako nas sa svojom uspori-ubrzaj filizofijom HC-a, a mi smo jedne druge dizali sa vlažnih pložica kluba. Kao loma stariji nego prethodnici im, pravili su malo duže pauze i u kombinaciji sa dužim pesmama bio je to kao nastup prosečnog metal benda. Dobro su momci predstavili sebe i svoj mjuz na vikend turneji po Bačkoj, dođ’te nam opet.

 

Domaćini THE VALLEY, onako iskusno, ostavljeni su za kraj. Nisam siguran kada su poslednji put nastupali pred svojom publikom, ali rekao bih da nisu davno. Željni jedni drugih, bend i publika su se brzo asimilirali. Jeste da zvuči trivijalno ali sala za svirku u klubu stvarno jeste bila mala za sve koji su hteli da čuju ove stare kvake. Tekstovi se znaju, pevalo se i u šutci, a na bini ljudi sa instrumentima su upijali sve to. Jedan masovni zajednički orgazam. Pevač domaćeg benda, pošto je prodavao karte celo veče, imao je priliku da odmori jer se na bini pojavio momak sa fantomkom koji je znao kompletan repertoar i bez ustručavanja je pomogao napaćenom domaćinu. To je lepota HC-a.

Konačno je bila underground svirka u Subotici, u ni malo depresivnom severu Bačke. U nekad tako jakom centru regionalne underground scene davno nisam čuo da je neko rokao. Zato dajem podršku i nudim pomoć svim mladićima i mladicama koji su svesni da ako hoće nešto – moraju sami da zapnu. Ovaj događaj nam je pokazao da ima kome, ima ko, ima čime (hvala uzvišenom), samo treba malo i da se radi rođaci. Vidimo se uskoro, jel da?

 

MIND PRISON

  1. Šta to bi?

Tebraa, no comment. Ništa osdvirali smo ono…kratak set kao i uvek. Mi stalno sviramo kratke setove, ljudi se žale brate ali..boli nas kurac, mi sviramo hard core i to je to.

  1. Dokle misliš da može ovako?

Ja već ne mogu više ovako. Ma deee, ja sam deda bre u duši. Mi smo mladi izgledom ovako, al u duši smo dede. Old school duhom. Ovako brate još …pola čuke.

  1. Da li imate planirane neke svirke, ili neki nov materijal za slušanje?

Što se nas tiče mi smo neću da kažem na turneji ali na vikend turneji sa bendom Bronze iz Beograda, ako neko nije slušao Bronze neka obavezno čekira, to su naši burazeri. Sledeća svirka je u Požarevcu trećeg novembra, posle toga Banja Luku sviramo prvog decembra i imamo još zakazan Kragujevac isto sa Bronzom i makedonskim Hard Faced-om. Što se tiče materijala, imamo trenutno jedno izdanje, planiramo split izdanje sa jednim bendom iz Srbije i dva benda iz Bugarske, neću da ti kažem koji su moraću da te ubijem.

  1. Kada ćete početi svirati pesme u nazad? (Pitanje posvećeno pokojnom Simbi iz Casillasa)

Kada  naučimo unapred.

  1. Kada ćeš se prilagoditi većini?

Tebra, ako si video moj stajling od veceras (dizel power) ja sam predstavnik većine brate. Tako da ja sam već prilagođen.

 

SUFFERINGS THE PRICE

  1. Šta to bi?

Haos brate, ne znam, nismo skoro imali ovakvu do jaja svirku i publiku na tom nivou. Subotica uvek bude dobra, mnogo gotivimo ljude odavde i ekipu koja se cima tako da smo znali da će da bude ludnica.

  1. Dokle misliš da može ovako?

Pa ja se nadam zauvek. Ali život….ja živim u Novom Sadu, oni žive u Nišu. Viđamo se jednom u par meseci, oni rade muziku, snime kući demo pa mi šalju i ja smišljam svoje deonice. Odem nekad i ja u Niš na probe, radimo svi jako je teško da se uklopimo. Živimo u takvoj sredini da ne možeš da živiš od muzike i da se posvetiš tome, ali guraćemo dokle može. Mi nećemo da odustanemo. Zadovoljni smo što se nismo raspali, mnogi bendovi su se raspali i zbog manjih stvari. Nećemo da prođemo kao Kosta koji je pao sa mosta.

  1. Da li imate planirane neke svirke, ili neki nov materijal za slušanje?

Trenutno radimo album, imamo 7 novih pesama, večeras smo svirali tri, cilj je da negde oko nove godine izdamo taj novi album. Nemamo svirki planiranih. Ovde smo došli zato što nas je Dario (The Valley) zvao i cimali smo tebe za Sombor, čisto da povežemo. Mi smo dužni brdu bendova svirke u Nišu, ali bukvalno nemamo gde da pravimo svirke, ne postoji klub u Nišu za te stvari. Imamo svu opremu što je najjače ali nemamo prostor gde bi mogli da sviramo. Postoji jedan funkcionalan klub koji je fensi i svirke lokalnih bendova su OK četvrtkom i nedeljom ali pod uslovom da nisu punk, metal i hard core (WTF). Mi smo tamo svirali jednom i to samo zato što su ljudi iz T-ERROR-a povukli veze da to završimo, a iz drugog kluba smo proterani. Zabranjeno nam je da sviramo tamo.

      4.Kada ćete početi svirati pesme u nazad? (Pitanje posvećeno pokojnom Simbi iz Casillasa)

E vidiš to je zanimljiva ideja zapravo. Al zašto bi? Možda kad budemo dovoljno dobri muzičari.

      5.Kada ćeš se prilagoditi većini?

Nikada. Uvek furamo ono što mislimo da treba. Volim da razmišljam svojom glavom, sam da rasudim a ne šta većina kaže. Uglavnom većina greši. Naš bend se tako zove kako se zove zbog toga, patnja je cena ako previše razmišljaš.

THE VALLEY

  1. Šta to bi?

Halloween massacre. Ništa brate, pokušali smo da prenesemo energiju koju gajimo već godinama sa ostalim bendovima. Da oseti publika koja voli underground šta mi to ustvari radimo, kako mi to prenosimo, da je to jedan pozitivan vibe i da ljudi razmisle svojim glavama. Možda nešto nauče ne samo da popiju pivo i odu kući. Ako razumeju tekst. Naravno duboki tekstovi, o svemu i o pokojnim članovima benda pošto ih je prošlo kroz bend, usmereni najviše klincima koji su došli, da oni nauče kako i šta bi trebalo raditi da ostanu na sceni.

     2.Dokle misliš da može ovako?

TILL I DIE.

  1. Da li imate planirane neke svirke, ili neki nov materijal za slušanje?

Trenutno čekamo neke datume za svirke po Mađarskoj, sa Don Gattom i šta ti ja znam. Jedna pesma je na pomolu, ove godine smo izbacili album kao promovišemo ga ali imamo još koju novu pesmu pa ćemo da vidimo za neki EP. Ja bih voleo možda neki split da napravimo sa nekim bendom, ali videćemo jebem li ga.

  1. Kada ćete početi svirati pesme u nazad? (Pitanje posvećeno pokojnom Simbi iz Casillasa)

Pazi, pošto sam poznavao dotičnog gospodina, koji je po meni možda i najbolji trag ostavio na undreground sceni,i više puta sam i svirao sa njim…takav bubnjar se ne rađa. On to što je svirao kao da je svirao u nazad, ja ne razumem te ritmove, ja sam školski nastrojen, ono 1 2 3 4 Ramonsi fazon, ali on čovek je bio van sfere. Što se tiče nas možda se i desi pa bude neki 666.

     5.Kada ćeš se prilagoditi većini?

Ja sam prilagođen. Brate ovde je večeras bilo 200 ljudi, to je većina. Nek svako fura svoj fazon, ja poštujem sve ljude, šta god da rade šta god da slušaju tu nema granica. Ja mislim da hard core i underground muzika je jedna većina koja treba da izađe i pokaže šta zna i šta voli, to ce biti ispraćeno, i onda će to biti većina. Samo treba malo muda.

Liman Crew

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *