Ćaskanje sa bendom Kasirke

Za bend Kasirke sam prvi put čuo pre par meseci kada su najavili zajedničku svirku sa Čupavcima (Sirig) i The Coil (Subotica) u Novom Sadu.  Ono što me je privuklo je njihova raznovrsna muzika. Rokanje kroz koje se povremeno provalče pop elementi. Aktivni još od 2011. godine, a iza sebe imaju album izdat 2016. godine pod nazivom “Nemir“.

LC: Mislim da bi bilo bezveze pitati ko su Kasirke kada svi znamo odgovor (u kom marketu radite da dođemo da vas nerviramo :D), nego predstavite nam se kao bend i recite nešto malko više o tome kako je došlo do ideje da se okupite?

Market, u kome vredno radimo, nalazi se u zgradi BIGZ-a, u Beogradu. Ovde smo se pre sedam godina okupili sa velikom željom da stvaramo našu autorsku muziku. A ideja o toj muzici se rodila samo par dana ranije, na trosedu, u stanu Uroša Kasirke Mladenovića, u Istočnoj kapiji Beograda. Papir, olovka, akustara… I želja da se svira!

LC: Pripremajući se za ovaj intervju. pročitao sam da ste muzički dosta različiti, svako fura svoju vrstu muzike. Kako se ta različitost uklopila u sam bend i dala tako skladnu celinu?

Da, kada je muzički ukus u pitanju, svi mislimo najgore jedni o drugima. Varijanta „Brate, kako možeš da slušaš to đubre!?“ 😀. Imajući to u vidu, možemo da kažemo da tok našeg muzičkog stvaralaštva sadrži sledeći proces: ideja; svađa; odricanje; tvrdoglavost; oduševljenje; tekst; sugestija; još svađe; opet oduševljenje; još odricanja; ponavljanje; dopunjavanje; uživanje u repeticiji ovog procesa; Gotova pesma.

LC: Kojoj vrsti muzike vaš bend pripada? Pošto imam osećaj da je uzeto od gomile pravaca po malo i napravljen zanimljiv mix. White Lies, koliko je uticao na vaš rad?

U Kasirkama niko ne sluša White Lies, tako da direktan uticaj ovog benda na Kasirke ne postoji. Ali zaista je smešno jer se vide ogromne sličnosti u nekim muzičkim rešenjima, kada se osluškuje sada, sa ovom premisom :D. U našoj svirci zaista se prepliće mnoštvo muzičkih pravaca i manira, ali nekako na kraju sve eskalira u gitarski power pop.

LC: Do sada ste izdali jedan album, pre 2 godine. Interesuje me kakav ste feedback dobili i jeste li pokušali da se probijete i van granica Srbije?

Što se tiče feedbacka na naš prvenac, utisci su se u potpunosti poklapali sa našim. I pozitivni i negativni. Album, iako sasvim dobro umiksan, nije uspeo da prenese energiju, dinamiku i tenziju kakvu Kasirke imaju na live-u. A što se tiče granica, imamo ih onoliko koliko naš jezik može da ih nametne. Nismo fanovi pevanja na engleskom jeziku. To ostavljamo ovim iskusnijim bendovima koji valjda znaju šta rade.

LC: Imate 3 spota za sada. Treći je izašao kao lyrics video i to za novu pesmu, koja bi trebalo, predpostavljam, da se pojavi na drugom albumu. Drugi album, kada, zašto i da li će se nastaviti na prvi album ili planirate nešto novo?

Prvi album je naše vatreno krštenje u svetu muzike. On savršeno pokazuje kako smo u počecima tražili sebe, naš zvuk. Sada sa tim iskustvom iza nas, definitivno znamo šta ne smemo da ponovimo, a šta treba da zadržimo i dalje da oblikujemo. Konačno vidimo u šta evoluiramo. I to smo sasvim jasno pokazali u novom singlu „Sidra“. Veoma brzo će se u javnosti naći još dva nova singla, koja su u potpunosti završena, editovana i miksana. Sada radimo na vizuelnom materijalu koji će ih pratiti. Radimo i na duetu sa (hint) Nekrunisanim Kraljem Bigza. U našem „Marketu“ kujemo kilo novog materija. Tako da da, Kasirke trenutno stvaraju muziku za drugi album, koji će sigurno biti nova, vidno zrelija muzička priča.

LC: Tekstovi dosta zanimljivi i društveno aktivni, dosta ukazujete na probleme u društvu. Pitam se gde nađoste zamerke, primedbe kada živimo u doba kada je sve „idelano“ i „uređeno“, a naročito u našoj državi?

Lepi tekstovi za lepu Srbiju. Heh, da… Trudimo se da svakim tekstom iza sebe ostavimo ili bitnu poruku ili ogoljeno iskreno osećanje. Simboliku često koristimo kao alat za direktno upiranje prsta u problematiku kojom se sam tekst bavi. Ali vrlo je bitno da napomenemo, dobra polovina naših tekstova se zabavlja i emotivnim, intimnim problemima koje osećamo, ili smo osećali u nekom periodu naših života.

LC: Šta privatno slušate i koji bendovi su ostavili pečat na vaše odrastanje? (Kada bih imao bend ne znam na čega bi taj zvuk ličio. Morao bih da smućkam Faith No More, The Cult, Iron Maiden, Nine Inch Nails i Underworld :D)

Uhhh, svako od nas ima neku svoju paletu. Evo pokušaćemo da napravimo zajedničku salatu sada. Beatlesi, Doorsi, Gunsi, Arctic Monkeys, Blue Oyster Cult, Misfitsi, Danzig, Nick Cave And The Bad Seeds, Ghost, Joy Division, New Order, Madonna, Michael Jackson, Bronski Beat, Smitsi, Straigth Jackin, Azra, Idoli, Goblini, Hladno Pivo…

LC: Mesto gde ste doživeli najbolji prijem od strane publike i pesme koje najviše volite da svirate i zašto?

Starčevo/EX YU ROCK FEST, leto, zalazak sunca, divna publika, a mi sviramo Sobu Ljubavi… Čista magija. Kažeš sebi „E zbog ovoga sve to radim!“

LC: Ploče i kasete doživljavaju svoj comeback, da li analogni zvuk ima šansu u ovom svetu digitalije? Meni je draže pucketanje, šum sa kasete i ono famozno dolby nr dugme.

Analogni zvuk je definitivno prošlost. Iako nosi nostalgičnu mađiju nekog drugog sveta sa sobom, jednostavno je previše rustičan, neergonomičan i nepraktičan. Prava stvar za ljude koji vole rituale. Kao kad pušiš lulu, ili sviraš prave orgulje, ili slikaš uljanim bojama na platnu. Da li je kul? Pa naravno da jeste, i to je sve što jeste.

LC: Hvala vam puno na izdvojenom vremenu, želimo vam puno sreće u daljem radu i vidimo se na nekoj dobroj svirci u NS-u, again!

Hvala i vama na odličnim pitanjima. Radujemo se svakoj sledećoj svirci u Novom Sadu!

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=M-iLW4f8J80&w=560&h=315]