Kuharu, kuharu, pa gde je moj Hosenfefer?
Novi Album “Hit me hard” sastava Hosenfefer donosi nam sedam sjajnih stvari u maniru najprljavije rokčine pankčine motorhedovsko-eksploitedovskog senzibiliteta. Odlična utegnuta iskusna svirka sa već prepoznatljivim rifovima ali i veoma ozbiljnom svežinom definisanom tekstovima na engleskom sa balkanskim naglaskom što ovom bendu svakako daje poseban šarm.
Produkcijski album je prljav bez predumišljaja i tehnički iskren bez previše poliranja a takav ustvari treba da bude. Album startuje sa “Hit me hard” i omah vas udara very hard direktno posred čelepenke pa u hipofizu terajuć vas da đipate ispod kiše piva negde na svirci gde su samo oni koji treba tu da budu. Sledi “I dont wanna die” malo sporijeg ali opet vrlo čvrstog ritma za nastavak sveopšte mentalne šutke koju ovaj album izaziva. “Boy, can i dance good?” kao središnja stvar ovog albuma pokazuje koliko svi ovi momci iz benda daju apsolutno 150% od sebe i to se jednostavno vidi, čuje i oseća. Slede triptih dvominutnih injekcija energije u vidu “Bottle” i “Anywhere but here” i “Frankenstein of love” gde se nastavlja vožnja na ovom ludačkom Kosovsko mitrovačkom Rolerkosteru. Za kraj tu je i “Damaged heart” koja zatvara ovaj petneastominutni hard hiting.
Slušajte “Hit me hard” udarajte jako, i konzumirajte Hosenfefer uz studeno pivo i mlade rotkivce. Za kraj bih umesto zaključka parafrazirao debelog kralja i poslednju rečenicu sa kraja kultnog crtaća “Da slušam i da ne znam da je ovo Hosenfefer zakleo bih se da je ovo vrlo odličan bend a da zna isto bih se zakleo“.
Jozo Gavran
