“Zemlja Kamenog Bizona” novi alBOOM! benda Mrave brojim
Kažu da je poznati fizičar Nobelovac Richard Feynman došao do velikih zaključaka brojeći mrave, čak im je pravio putanje po kupatilu slatkom vodom. Evo ja upravo slušam album benda Mrave brojim koji se zove “Zemlja kamenog bizona” i razmišljam o ničemu, mada mi je svo lepo poslagano po policama svesti.
Mnogi bi rekli čudan bend i čudna muzika, pa možda i jeste ali u suštini vrlo prija. Slušajući svakodnevne vesti koje su na granici i preko granice nadrealnog “Zemlja kamenog bizona” vas iz buđave svakodnevnice vodi u prijatan izlet u maštu i apstrkatno. Evo pregleda par pesama sa ovog čud(es)nog albuma. Album počinje “Najavom programa” koji svakako nije primjeren ni za koga i prvi tonovi donose nam atmosferu Soundtracaka iz bizarnih čeških crtaća iz sedemdesetih i osamdesetih. “Anemična Betty” donosi nam salatu neprerađenih osećanja u ritmu šizofrenog valcera “Kako se osećaš skrivena u sjeni?“, u suštini ova se pesma oseća sinusima i stomakom. “Gospodin E” je priča o jednažbi i bojim se da se Gospodin E ustvari Erwin koji je turio dva bisera u uši i otišao sa ljubavnicom u alpe, i donio rešenje koje treba da donese rešenje, (ko zna o čemu pričam, ko ne zna jebiga). Sledi nam divni nežni “Alkohol” koji grli i koji je takođe gospodin i sve nas razume, mnogo lepa pesma preko pola neba za poklanjanje srca. “Tjielo” toplo i bjelo storija je o našem krvavom klokoćućem hardveru sa sve sjajnim deonicama na saxofonu.
“Zemlja kamenog bizona” je ostvarenje nastalo u džunglama Id-a gde vreme ne teče a nesvesno i logika đuskaju ruku pod nogu. Ovaj album je opasna avantura koji udara kako na površinskom tako i na dubinskom nivou slušajte ga otvorenog mozga i raspakovanog srca. Evo upravo završavam recenziju i primetih jednog mrava na ekranu…ahaa evo ga još jedan… i još jedan…
Jozo Vrana