Metal koji korelira sa precizno definisanim haosom u nama
Stari dobri Scaffold još su tu i još uvek oru posvećeno i žestoko evo već tridesetak godina, a i uskoro im stiže novi album „Codex Gigas“ i jebeno je dobar. Surovi nepatvoreni Deathtrash metal zvuk serviran u osam stvari na novom albumu zvuči neverovatno sveže donoseći nam mrak koji podiže naše metalsko sopstvo na metafizičke nivoe negde između života i smrti.
Produkcijski veoma dobar posao, sve je tako čisto, harmonično i kompaktno. Vokal direktno iz groba puza po zidovima i zabada se kroz uši direkt u relanošću poljuljan um slušaoca ipak kroz tamu nudeć nadu. Gitara prljava i precizna kao mašina sudnjeg dana, vozi i seče apokalpitičnim rifovima. Ritam sekcija moćna, svojom tungsten karbidnom čvrstinom uspeva da sažeže kratki prostor između udarca doboša i basa.
Album počinje sa „Butcher of Rostov“ zebnjivi horor intro prekida deathtrash deonica i kreće klanica sa naslovnim refernom, solaža koja sledi a zatim sporiji brejk na drugoj trećini pesme pokazuju zašto je metal muzika predivna u svojoj kompleksnosti. Kroz celi album diskretno i odmereno provejava duh Chuck Schuldiner-a noseći pravu atmosferu smrti što se najbolje može uočiti kroz predivnu „At the down of judgement day“. „Variola Verae“ počinje sa zlokobnom frulom sa sa istoka koja je donela bolest i smrt (ako ste gledali film znate već) zatim sledi sedmoipominutni ozbiljan muzički ep sa svim elementima mračne sage propasti. Tu je i „Psychopatic mind“ obrada već pomalo zaboravljenih ali svakako legendarnih „Blodbath“. Album se završava sa sjajnim akustičnim kratkim truljenjem na kiši.
Svaka preporuka i sve najbolje za ovaj iskusni i ozbiljni bend. Odličan album za naše u izolaciojom zipovane i paranojom izjedene umove, korelira sa precizno definisanim haosom u nama. Jedva čekamo žive svirke da se zvuk Scaffold-a strovali sa stejdža ekstrahujući zlo iz nas.
Jozo Crni Gavran
