Potpuna uronjenost u temu – “Can΄t steal it“ – Larska
Od Kragujevca do Seatle-a razdaljina je 9228 km, a elektromagnetno zračenje putuje brzinom od 300 000 km/s, dakle talas muzike između ova dva grada pređe za 0,03076 sekundi. Muzika nije samo harmonično uređen niz tonova nego i atmosfera. Atmosferu ne možeš da ukradeš, možeš da pokušaš ali to je pogrešan put, odraz neznanja ili kako bi neki rekli i Sizifov posao. U Seatle-u kiša pada 152 dana godišnje a ta ista kiša obilazi Kragujevac.
Zašto je sve ovo važno? Zato što postoji jedan bend iz Kg koji se zove Larska i imaju album “Can’t steal it“. Larska nije ni mlad bend, niti je star, Larska liči na gomilu bendova, na neke posebno, al to nije ni bitno, svi liče, nemojmo se zavaravati, kraj je civilizacije je, sve je već odsvirano i nemaju svi direktan priključak na nebeski hard disk.
Album počinje sa “Wrong way“ mislim da je iz A, drn, drn drn trapatapatapatapa… drn, drn drn trapatapatapatapa, (ovako kad se napiše zvuči debilno, al zato poslušajte album pa ćete zaista čuti dobar intro) dakle od starta kreće talas, stabilan snažan i osvežavajuć a zatim sjajan rif od kojeg glava počinje sama da mlati a ruke nesvesno da udaraju po butinama glumeć bubanj. Da se razumemo, ovaj album ne hvata na prvo slušanje već na treće.
Druga stvar koju bih izdvojio sa ovog albuma je druga stvar sa ovoga albuma, „The Epitome of Ignorance” počinje lagano i nema se osećaj da fali gitara, pesma se razvija stepenasto u sjajne deonice gde bubnjar popunjava svaku međutišinu. Voleo bih ovo da slušam uživo, ovaj album sam poslušao na buđavom Youtube-u i vokal mi zvuči malo zalepljeno (u produkcijskom smislu), možda bi trebalo vokal malo pojačati i izdvojiti zarad boljeg razumevanja teksta (nadam se na CD-u bolje i jasnije čuje).
Sa svakom sledećom pesmom album vas kao Orfeja vodi sve dublje u Had. Valja takođe izdvojiti i “Stearin”, uz ovu pesmu bih igrao Half-life prvi deo ili bih učio termodinamiku u Novembru (ko razume-razume, Larska je svakako muzika za pametne mračnjake).
Naslovna “Can΄t steal it“ nastavlja u sličnom ritmu i donosi možda vrhunac celokupne atmosfere albuma, a atmosferu ne možeš da imaš ako ne znaš da sviraš i ako nisi naslušan (naosećan, načitan), jednom rečju moraš biti uronjen potpuno i Larska svakako ima potpunu uronjenost u temu.
Na kraju albuma imamo „Graft“ i „Satyagraha“ koje opet poput prve pesme dižu atmosferu čineć ovaj album asimetričnom parabolom. I da zaključim, dakle nije Larska dobar i sve bolji bend zato što je iz Kragujevca, niti zato što liči na druge velike bendove, niti zato što zvuči svetski, dobri su zato što su posvećeni i rade iskreno ono što vole i to se vidi. Dobar posao momci, svaka čast i samo napred.
Jozo Vrana
