Clash of the Titans in Black House 13 – Acid Tomb, Bitter Taste & Riverroth
Posle one neverovatne vesti koja se dogodila u tržnom centru Big i nekog tamo baka Prase, ali više mu stoji Pepa Krmak, prosto sam ostao šokiran i u neverici kuda ova naša omladina zastranjuje. Međutim jučearšnji dosadno, tmurni dan popravio nastup mladih, ludih i energičnih momaka iz bendova Acid Tomb (NS), Bitter Taste (Niš) i Riverroth (NS). Početak je bio zakazan za 21h, što je neverovatno da je ispoštovaono, na scenu izlaze za mene nepoznat bend Acid Tomb (malo sam kasnio nekih 20-tak minuta – prim. ured.).
Acid Tomb nastao je pre desetak meseci, za sada nemaju svoje autorske pesme nego sviraju covere bendova Sepultura, Slayer, Death… Iza sebe imaju par nastupa, koliko sam uspeo da čujem u tih 15 minuta što sam ih slušao, lepo uvežbana deca koja još imaju da rade na sebi. Bitno je da tu energiju pravilno kanališu i pravim koracima grabe napred kao njihove kolege iz Riverroth-a. Savki vid podrške bi im značilo i na njihovom facebook nalogu, pa bih vas zamolio da odetete na Acid Tomb facepage i klik na like!
Bitter Taste od Niš bate, petočlana postava koja se na bini pojavila bez jednog gitariste (šta bi sa batkom?!? – prim.ured.). Bend koji meša etno, brutal, hc, slam, death metal zvuk, za moj ukus previše brutalan i napadan. Ono što me je zadržalo da pogledam i poslušam njihov čitav nastup je taj etno zvuk koji mi je legao kao kec na jedanaest, odlična ritam sekcija, vokal koji nije po mom ukusu, ali je bitno koliko se publici svidela. Publika u šoku, sa otvorenim ustima i jezikom spuštenog do poda. Blagi šok brzo su prebrodil da su već posle par minuta krenuli sa gurkom i šutkom. Toliko agresivno i energično da sam mora da bežim na binu iza basiste da bih mogao uhvatiti koju fotografiju. Nastup je trajao nekih 40 minuta, a količina energije koja je potrošena mogla bi se meriti “eksplozijom” jedne manje bombe od 300 kila u narodu poznata kao “krmača” (napravi ogroman haos kada pogodi metu – prim. ured.).
Zvezde večeri, Riverroth, bez Miodrage, ali sa novim gitaristom koji je jedva mesec dana u bendu. Nastup počinje malko traljavo, greškom Strahinje koji se nije snašao najbolje sa novom opremom (ne mere to bez struje moj jarane, uključi deder to umeržu – prim.ured.). Kada su sve poteškoće ukoljnjene i sve postavljeno na svoje mesto, krenula je igranka bez prestanka. Strahinja koji na prvi pogled deluje kao fino i dobro dete na bini postaje “tasmanijski đavo” (Pritajeni Strahinja skriveni tasmanisjki đavo! – prim.ured.). Na njihov nastup ne treba trošiti puno reči jer je sve rečeno davnih dana. Momci se i dalje drže svog fazona, guraju napred i uspešno grabe da postanu jedan od vodećih mladih thrash metal bendova u regoinu.
Nama ostaje da pratimo ove mlade bendove i pružimo maksimalnu podršku u njihovom daljem radu, sa željom da ostanu i dalje jedinstveni i drže se puta koji su sebi ucrtali.
