„This time next year“ Razgorecenzija Zakasnele Kiše (Rain Delay)

(Vanserijska recenzija za vanserijski album)

“Ima tu i Jovana Dučića “Koji je sat u svemiru” ima tu i “Human” momenata od legendarnih Death, ima tu dosta materije. Znaš, čovek je slomljeno ogledalo, jedan lavirint,  još jedan falš u kakofoniji društva ekraniranog, ovaj album dosta toga oslikava.”

“Šta sereš, šta kenjaš bre?, to je samo jedan album, nekih tamo Rain delay, ko to sluša uopšte? neki čudaci.”

“Ja sam imao tu sreću, recimo, da upoznam i lično razgovaram sa svojim omiljenim piscem i svojim omiljenim velikim svetskim bendom.”

“Pa? Zašto je to bitno? i kakve to ima veze sa ovim albumom?”

“Pa ima i te kako veze, imao sam osećaj da se odavno poznajemo, znaš kultura širi unutrašnji svet, a opet si manje usamljen, udaljava sopstvene zidove o koje se redovno odbijaš opet i opet.”

“Je te ne razumem, šta hoćeš da kažeš da si se prepoznao u muzici sa ovog albuma? Pa ovo je čudna smeša, bude sve lepo, divne meodije i onda odjednom urlanje, čudna kombinacija, nije baš linearno.”

“Nije li i naš život poslednjih godina čudna kombinacija?”

“Pa jebem li ga …može da bude, zavisi kako gledaš to jest slušaš”

“Možda nemaš dovoljno razvijene senzore da osetiš ovakav zvuk, kolika je razdaljina između tvog uha i mozga? Ne mora ovakva muzika da ti se sviđa, znaš ako se pronađete pronašli ste se.”

“Ne znam, šareno je jako, ima i Japana i latino delova i romantično i Cannibal Corpse i akustično, a uglavnom melanholično, mnogo mi je to utisaka, teško mi da se saberem, ima predivnih delova ali ne znam kako da ih sklopim, ovo bre ko Hazarski rečnik”

“Šareno i široko  jeste  ali recimo “Scronful cry” i “Kyoto daylight recon” daju prelepu i skladnu asimetriju. Takođe recimo “Siena” predstavlja ipak sklad, nekako navikao si da se vulkan javlja na Havajima, takva je recimo ta pesma. Vidiš sine ulazimo u poslednja vremena, sklad se vidi malko iz daljine sa distance.“

“Misliš na slomljeno ogledalo i lavirint? Iz daljine se bolje vidi?”

“Mhm”

“Pa kako iz daljine da slušam ovaj album?”

“Slušaj album zamišljajući sebe sledeće godine u ovo vreme”

“Uh pa ne znam kako će biti sledeće godine u ovo vreme pravo da ti kažem malo se bojim da se nadam, jebena su vremena.”

“Strahuješ da se nadaš, a možeš da se nadaš da ne strahuješ.”

“Ti ustvari slušajući ovakvu muziku iz daljine osećaš nadu”

“Da, nadu inkarniranu kroz muziku kao virtuelni svet kroz koji ponovo ulazimo u svoje ja i pronalazimo još štošta novo. Da, nadu upakovanu u kreativni zajednički čin stvaranja muzike kao jednog od jačih medija za prenos poruka na simboličkom nivou, nadu kroz akustični C mol i kroz brutalni grleni roptaj takođe. Osećam prepoznavanje po zajedničkim pitanjima i zajedničkom nemanju odgovora. Treba postići da se tvoj odjek sustigne u fazi sa odjekom onoga koji sluša, interferencija i to je to.“

“U jebote…”

…Jozo Vrana