Crni dani CERN-a u Prazninama – Recenzija
Muzika mora da bude lična, iskustvena, empirijska, tada je dobra ima punoću i opire se prazninama. Novi album benda čudnog imena (Crni dani CERN-a) opire se prazninama. Prvi put slušam bend i album, prepuštam se asocijacijama i ne želim ništa prethodno da znam o bendu. Ovaj bend ima izuzetan kreativni potencijal i sviračko umeće, da da, to svakako.
Pozitivno-čudne su mi prve asocijacije: mračno a i isto vreme vrlo sveže, da li zbog jasnog zvuka gitare?, pravog ozbiljnog skoro vizantijskog pevanja? ili rasterećene čiste produkcije? ne znam. Očigledno su neki vrlo legendarni ex-Jugoslovenski bendovi reinkarnirali u ovom bendu i to će pravi naslušani slušalac moći da prepozna.
Drugo, treće i svako novo slušanje otkrivaju nove dimenzije i kroz tekstove upoznaju me sa bendom na dubljim nivoima slično doživljenog života. Odlična je kompozicija svih kompozicija na ovom albumu, posle tamnih uvoda sledi refren malo svetlije nijanse koji nosi čestice nade. Celi album je odlično i jasno koncipiran, Izdvojio bih sledeće stvari: Šaptaj, Mlada noć, Krila, Lutam (omiljena), Prazninama.
Ovaj album jeste težak ali nije olovan, ovaj album je od Kalaja tj Kositara, čvrst ali opet lako se topi, provodi osećanja brzinom elektrona i po potrebi pretvara se u bronzu. Ja ne znam kakvi su dani u CERN-u da li su pronašli Higsov Bozon i objasnili sve (osim smrti), ali znam da su pred crnim danima u CERN-u beli dani.
Album „Prazninama“ nadam se da predstavalja samo prvi ispaljeni neutron koji će u muzičkom kolajderu generisati moćnu crnu rupu koja će privući svakog ko crnoj rupi pripada i treba da se prepozna. Bože zdravlja da prođu sve ove turbulencije pa da se slušamo i uživo. Još jednom veliko bravo, podrška i rispekt.
Jozo Blitva
