Grupa „Kerber“ proslavila 40 godina rasprodatim koncertom sinoć u Kombank Dvorani (11. februar 2022.)

Izvor: Ivan Makragić – Music pocket
Izvor: Kombank dvorana

Putovanje kroz domaću istoriju rokenrola

BEOGRAD, 12. februara: Čuvena rok grupa “Kerber” održala je sinoć veoma uspešan i rasprodat akustični koncert „Unplugged” u Velikoj sali Kombank Dvorane u Beogradu i time proslavila 40 godina karijere.

Prvi put su poznati rokeri iz Niša nastupili u prostoru ove kulturne ustanove tokom veoma bogate koncertne karijere i pružili iskrenim fanovima intimno akustično veče od skoro tri sata sa specijalnim gostima – Gudačkim kvartetom.

Uvodni deo kao prolog koncerta bio je veoma neobičan: za mnoge iz publike nepoznati mladić je izašao na scenu i pozvao ljude u sali da ustanu, zatvore oči i prepuste se njegovoj priči, naravno o grupi “Kerber”.
U tom nesvakidašnjom performansu, momak se predstavio kao Miloš Petković koji pripoveda istoriju ovog benda putem knjige koju piše o njima, a kao veliki fan od malih nogu, izabran je i kao autor scenarija za njihov poslednji spot – ekranizacija pesme “Bestraga sve”.

Dok je Miloš uvodio prepunu salu u svoje lirske odlomke iz rok knjige u nastajanju, prvi put sada javno citiranu, članovi benda su lagano izlazili na binu.
Naravno, lider i pevač benda Goran Šepa ili Gale Kerber izašao je poslednji i dobio najsnažniji dugotrajni aplauz.

“Dobro veče, narode. Očigledno se ne gledamo dovoljno često koliko bismo želeli”, bile su prve nadahnute reči pevača Šepe, koji je ubrzo zatim počeo koncert, kao inače, hitom “Kao tvoj Kerber”.

Bend je veoma vešto sproveo publiku kroz svih šest studijskih albuma tokom četiri decenije – “Nebo je malo za sve” (1983), “Ratne igre” (1985), “Seobe” (1986), “Ljudi i bogovi” (1988), “Peta strana sveta” (1990) i “Zapis” (1996).

Fenomen ovog sastava leži u tome što iako nisu iznedrili novi materijal 25 godina, i dalje su im rok hitovi toliko univerzalni i vanvremenski da bez problema imaju masovnu publiku na mnogim solo koncertima ili festivalskim nastupima u zemlji.

Istina, u diskografiji imaju zapažene live albume – “121288” (1989), “Unplugged” (1999), “Unplugged Live Sava Centar” (2018), kao i kompilacije – “Antologija 1. (1983-1998)” (1998), “Antologija 2. (1983-1998)” (1998), “Svet se brzo okreće (The Best of 1986-1995)” (2008), “Sabrana dela” – boks set (2009) i “Specijal” (2017).

Druga numera je uvek medju omiljenima – “Medena” sa šarmantnim stihovima “Moja medena što si tako ledena”, da bi se uz rolerkoster hitova nadovezao na priznanje – “Nebo je malo za sve”.

“Ako očekujete da ćemo puno da pričamo, da znate da – nećemo, jer bismo više da sviramo, dugo se nismo videli. Znam pola ljudi iz publike, to su već godine”, kroz osmeh je Gale komunicirao sa svojim fanovima i prepoznao prijatelja iz vojske, kome se duhovito obratio (“Mnogo si se ugojio, druže, ali ako, neka se uživa”).

Arsenal rok kompozicija koji su obeležili jednu epohu ove grupe oduševio je 1300 duša ispunjene dvorane, koji su sa Galetom horski pevali i proživljavali ponovo kultne stihove “Mirišu aprilske noći
na tvoja njedra neverna“ za numeru “Kad ljubav izda” ili su zajedno sa pevačem dolazili do bolnog zaključka što glasi – “Bolje da sam druge ljubio”.

Kompozicije setnih melodija “Ne govori mi” i “Vodi me” neizostavni su deo repertoara “Kerbera”, da bi onda usledio sjajan spektakl – eksplozivan duet mlade bubnjarke i njenog starijeg kolege iz benda.
Uvek je prava poslastica za ljubitelje tvrdjeg zvuka sparingovanje u ovom instumentu.

Gale ponekad mora da prizna da mu je teško kada je “Sam”, što beše prva balada sa Gudačkim kvartetom koji je tada izašao na pozornicu – tri dame i jedan momak.

Dirljiv trenutak je bio kada je pevač pozvao na binu najmladje ljubitelje da im se pridruže u pevanju sledeće pesme, i tako su se popeli dva dečaka i devojčica.

Tresla se sala i orili su se stihovi “Ne mogu zaspati u toj kući od snegova, ni više ljubiti tvoje usne od pelina” iz divne balade “Na raskršću”, a Gale je pružio svoj vapaj – “Još samo ovu noć mi daj” sa svojim vrhunskim rok vokalom, apsolutno neprikosnovenim i u svetskim okvirima.

Istina, otkrili su svi iz benda da “Svet se brzo okreće”, i da na kraju sveta i svega ostaje samo “Pepeo i prah”, kao nimalo pozitivna slutnja za opstanak civilizacije.

Doduše i sam naziv grupe govori o tome: ime bića iz grčke mitologije, troglavi pas sa zmijskim repom koji čuva ulaz u podzemni svet.

“Evo da se malo podsetimo i pesme koju smo snimili prošle godine”, najavio je Šepa singl “Bestraga sve”, kao osvešćena priča kroz stihove Nikole Čuturila Čuture, koji im je potpisao tekst i za narednu najnoviju pesmu “Suze kroz noć”, što je izvanredno odsvirao veoma talentovani umetnik Marko Radojković (27) na akustičnoj gitari.

Čutura je bio u publici, koga je Gale više puta pozdravljao, i očekivalo se da uskoči kao vokal ili na gitari za neku od numera, ali to se ipak nije desilo.

Nakon duže pauze, rok sastav je prošle godine, tokom pandemije, objavio navedenu pesmu “Bestraga sve”, dok je ta druga “Suze kroz noć” premijerno otpevana na Beer festu 2021, ali nema još uvek zvaničnu audio verziju (očekujemo uskoro).

Da se frontmen pita, njemu je uvek samo u glavi “Hajde da se volimo”, jer ljubav jedina pobedjuje u ovo surovo i sirovo vreme, i kada se prizna u stihovima “ti si moja prva i poslednja”, jer se nalazi lebdeći “Izmedju jave i sna”.

Romantične note uz dinamične snažne rok himne su se naizmenično smenjivale, i tako se koncert gradacijom postepeno razvijao i išao protiv onih stavova koje je Šepa pričao javno o trajanju koncerta.

“Imamo set listu za koncert od dva i po sata, i mislimo da je to previše, tako da pokušavamo da izbacimo neke numere. Ali, imamo muke šta da skratimo, koje pesme da skinemo, neki iz benda ne bi hteli ništa, a mislimo da je optimalno 100 minuta koncerta”, pričao je Gale i naravno pogrešio.
Uveliko su prešli željenu minutažu i uputili se na juriš ka toj drugom izazovu, jer publici nije bilo dosta ni dovoljno velikih hitova.

Romantika se nastavila uz evociranje uspomena kroz melodramu “Poslednja”, da bi munjevito prešao na “Igraj sad”, i onda je razbarušeni vokal rešio malo i da se našali.
Naime, odlično je imitirao Boru Đorđevića iz “Riblje čorbe”, sa kojim je pevao poznati duet “Čovek od meda”, sa upečatljivim stihovima “Ne, ne, ne, ja ne mogu više. Ne, ne, ne, loše mi se piše. Kazanova, to tebi treba. Ja sam samo čovek od meda”.
Gale je otpevao obe deonice uz imitiranje specifične boje glasa od Bore Čorbe – promukao i efektan, a nedavno su ova dva pevača snimili rimejk tog hita.

Odjednom, na scenu su izašli i novi gosti, muški “a capella” kvartet “Forte”i u posebnom stilu bez pratnje otpevali refren izvanredne pesme “Ratne igre”.
Odmah se i bend priključio, kao i publika horski, te je uzvišena numera dobila svoju katarzu na sceni kao jedinstveni spektakl: “Kerber”, gudački kvartet i “Forte” u vulkanu izvođenja.

Onda je Gale posvetio par reči svom preminulom prijatelju, čuvenom bubnjaru, koji je svirao sa njima.
“U poslednje vreme ostali smo bez mnogih prijatelja, rodbine, od pandemije. Jedan od njih je nama veoma poseban i važan, nekada deo naše grupe – predivni Dragoljub Đuričić. Pozivamo sve 24. februara u Atelje 212 gde ćemo održati koncert posvećen njemu”, emotivno je govorio Šepa o neprežaljenom Đuričiću.

Rok himna i remek delo “Seobe” je uvek čudesno i bajkovito kada se izvede, posebno uz publiku koja je bila sve vreme koncerta na nogama, kao prateći hor i podrška bendu.

Skoro kao dečja pesmica – vesela “Mama, tata” uvek je ostavljena za zvaničan kraj njihovih koncerata i podseća nas na bezbrižno detinjstvo, kada je sve delovalo lako.

“Ništa od nas nije ostalo” tužne su i obeshrabrujuće reči pesme “Nikad ponovo”, koju briljantno pevaju dve dame same, bez Šepe, na vrhunskom umetničkom nivou, a sve vreme su bile kao prateći vokali. Ovim su se izdvojile i uspešno istakle.

Nadam se da vam je bilo lepo. Znali ste i reči naše dve nove pesme, svaka čast, sve pratite. Vreme je da se odjavimo”, reče Šepa, ali neće ostati dugo van bine.

Naravno, publika ih je neumorno zvala i nisu imali kud, bisevi im ne ginu, što oni naravno i žele.

Bis je predstavio remek delo “Zapis”, koje je ostavilo publiku u divnoj tišini uživanja i prepuštanja, i na kraju iskazana je želja svakog od nas, da budemo nečiji – “Mezimac”.

Sve vreme se Gale Kerber tokom koncerta slikao sa fanovima ispred bine, nije mu bilo teško da im odvoji vreme za selfi fotografije, dok intenzivno peva skoro puna tri sata gotovo bez prestanka.

Gale je veoma simpatično dirigovao publikom dok je pevala sa “Kerberom” i “Zapis” i “Mezimac”, a onda se Šepa još malo vratio prijatelju iz publike:
“Ti ne moraš da pevaš, ti si mi drug iz vojske, samo sedi i uživaj. Ostali neka pevaju”.

Bend je prethodni veliki solo koncert u akustik aranžmanima imao u decembru 2017. na velikoj sceni Sava Centra, kada je takodje rasprodati nastup trajao barem tri sata.

Sada su ponovili taj neverovatan trijumf i ostaje nada fanovima da će “Kerbera” uživo biti sve više u Beogradu i celoj Srbiji, posebno i rodnom Nišu, samo da se pandemija stiša ili skroz nestane.

Ovih godina bend je u Beogradu nastupao na raznim scenama kao što je Hala sportova, Sava centar, stadion Tašmajdan (isto veče na jednom festivalu uz pop rok grupu “Neverne bebe” i rokere “YU grupa”), ali i na festivalima “Beer fest” na Ušću ili “Bojčinsko leto” u Progaru, Surčinu.

Prošlog leta 2021. su svirali dva puta u Beogradu, na novom festivalu Fort Fest na Kalemegdanu, pod jakom kišom, i ponovo na Beer festu, gde su izveli najnoviju pesmu „Suze kroz noć“.

Osim Gorana Šepe Galeta, “Kerber” čine – Branislav Bane Božinović (klavijaturista), Tomislav Nikolić (gitara), Zoran Madić (bas gitara), Nebojša Neša Minić (gitara) i Josip Hartl (bubanj).

Kako je i govorio ranije Gale, unplugged koncert se ne priprema 5 meseci kao redovni nastupi, već 30 godina, koliko je njima skoro prošlo, jer su prvi akustično veče imali 1995. godine.

Podsetimo, bend Kerber je prošle godine proslavio jubilej 40 godina postojanja, izmedju ostalih i sa koncertom u Nišu na Niškoj tvrđavi.

Osnovani su 1981. godine, a na vrata jugoslovenske rok scene grupa je ušla 1983. godine pobedom na čuvenom Omladinskom festivalu u Subotici, gde su se pre njih afirmisali bendovi -„Idoli”, „Film”.

Prve koncerte grupa je održala u niškim klubovima, a često je bila i predgrupa pop rok sastava “Galije”, takođe iz Niša.
Njihovi koncerti u to vreme su bili karakteristični po Sosi, koji je svirao gitaru u obliku sekire, a na bini je gutao i bljuvao vatru.

Učestvovali i na koncertu YU rok misija na Stadionu Crvene zvezde u Beogradu.
Kao predgrupa su početkom osamdesetih svirali na koncertima sastava “Nightwing” i “Uriah Heep” u tadašnjoj Jugoslaviji.

Najintenzivnije su nastupali tokom 1987. godine, kada su održali više od 200 koncerata u zemlji i posebno su bili popularni u Srbiji, Bosni i Makedoniji.

Imali su i nastupe u klubovima u Grčkoj i Velikoj Britaniji.
Dvogodišnju pauzu napravili su posle albuma 1989. godine – “Ljudi i bogovi” i nakon povratka su objavili još dva materijala, ali je usledila još jedna, mnogo duža diskografska pauza koja traje i danas.

Povodom 30 godina postojanja (2011), grupa je napravila mini turneju i obeležila svoj rođendan u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.