Gerila bar je, 23.12. zajedno sa svojim prijateljima iz benda Wolfram, napravila sjajnu benefit žurku potpomognuti odličnim pančevačkim bendom By-Pass i novooformljenim bendom iz NS-a Stiff Buscemi. Mesto gde ni šibica nije mogla da padne pošto je Gerila bila prepuna, da je moglo ušlo bi još toliko.
Prvi koji su se predstavili publici su Stiff Buscemi, novoosnovani bend potpomognuti dvojicom iskusnih muzičara (bubnjarem i gitaristom iz Wolframa). Bend, za divno čudo, bez vokalne pratnje, kroz svoju muziku provlači stonerski zvuk. Momci koji bi mogli, zajedno sa dvojicom iskusnih muzičara lako osvojiti i razdrmati NS scenu. Nastup je trajao nekih 30-tak minuta, što je sasvim dovoljno za ovaj put.
Drugi bend koji se pojavio na bini je pančevački By-Pass koje, iskreno, gledam prvi put uživo i ako postoje nekih 20-tak godina. Moja očekivanja su bila šta bude biće, pošto je bend imao mnogo pretumbacija u poslednje vreme. Od stare postave ostali su samo gitarista i bubnjar. Ono što sam primetio je da su svi su izašli u crnom, a zašto, saznao sam kada su krenuli sa svojom svirkom. Repertoar koji su nam predstavili je bio sa njihova dva albuma. Svirku otvaraju pesmom “Gorim u magli“, “Uljez“, “Tvrđava“, “Ledena“, … Ukupno devet pesama i ako je na set listi bilo predviđeno deset. Zvuk je dosta mračan, sa elementima besa i ludila koja su izletali iz pojačala prema publici. Ako bih ih poredio sa nekim, poredio bih ih sa Tool-om. Kao što sam napomenuo na početku, ovo mi je prvi susret sa njima, tako da ne bih mogao porediti sa starom originalnom postavom. Voleo bih da mogu da kažem srpski Tool, ali ima još vremena.
Na kraju uvek ide šlag na tortu, domaćini Wolfram. Bend koji je i organizovao ovo sjajno veče, radi okupljanja sredstava kako bi mogli završiti izgradnju studija u Petrovaradinu. Wolfram takođe slušam uživo po prvi put, a razlog je što sam čekao dete da mi odraste da bih ponovo imao sa kime ići po svirkama i ukazao na prave muzičke vrednosti. Staro društvo smatra da je preraslo tvrđi zvuk i okrenulo se pesmicama za decu, učenjem slova i brojeva po drugi put (deca se ne dobijaju u kasnim tridesetim, nego kada ste mladi drugari moji). Wolfram me je iskreno oduševio, zvuk koji me dosta podseća na Deftons, a i plus Jana kao prateći vokal koja daje punoću kompletnom zvuku. Marko kao glavni vokal tačno zna šta radi na sceni i mislim da je došlo pravo vreme da se Wolfram otisne van granica ove države i postane jedan od vodećih regionalnih bendova.
