Od Staljina do Diktatora za Jedan Minut – Dža ili Bu u Domu kulture
„Zaboravili smo na hrabrost – građansku, koja je našem društvu tako, tako, tako potrebna, a koja tako, tako nedostaje”. – Složenjicin
Staro je pravilo, ko prvi kaže tako potrebnu istinu svakako će najebati, ali vredi, svakako vredi.
Za mene rokenrol je bunt, glas istine i razuma, pobuna protiv zla. U poslednjih dvadeset godina na domaćoj sceni opterećenoj melanholičnim apstraktnim unutrašnjim temama Dža ili Bu su jedan od retkih bendova koji je ostao dosledan pravoj definiciji rokenrola. Glasno i jasno, zajebi melanholičnu apstrakciju i skrivene poruke.
Bio sam sinoć na nastupu Dža ili Bu u Domu kulture u Novom Sadu i ovaj uvod su mi generisali Dža ili Bu jer su svirali „Živeo Staljin“, pa, zatim, posle jednog minuta „Diktatore“. U tom jednom minutu videlo 30 godina nepristajanja na laž.
Svirka je počela sa „Gasio sam mrak“ raspoloženi Dža ili Bu od starta snažno i jasno istovaraju istinu, ukazuju na nedostatak slobode i podstiču na borbu. Vrlo brzo kreću „Gole istine“, jebiga, klinci ne mogu da shvate stih „Kuda da krenemo sad granica je otvorena, vreme se više ne vraća mladost izgubljena“, al s druge strane kad razmislim – itekako nije izgubljena, a takođe verujem da generacija Z, iako je žestoko anestezirana i obmanjivana, može biti jača od generacije X. Nižu se „Rizik“, „VIP“, sjane stvari sa „Kukovog leta“, zatim himne sa „Strašnog suda“, po meni jednog od najboljih albuma devedesetih „Ustani i kreni“, „Zanimljiva geografija“ „Stampedo“, „Zemlja Nojeva“. Dve stvari sa novog albuma „Revolucija“ i „Ja se smejem“, koju publika već ozbiljno horski peva. „Ja se smejem“ budi nadu i podstiče na neodustajanje, dakle Sabljaru i drugari to je to, pravo u centar. Na kraju „Večna lovišta“, „Aljaska“… Zaokružena priča, poruka jasna armirana i betonirana, svakao sjajno veče i odlična svirka.
Dža ili Bu su na novogodišnjoj turneji po Srbiji, sviraju po velikim i po malim mestima, malim klubovima i pabovima sa po 30ak ljudi i nemojte misliti da to nije značajno i nema uticaja, ima sigurno. S obzirom na kontaminaciju medijskog prostora, na svirku svakako treba otići i podržati misiju. Ovaj neklasični tekst, izveštaj sa svirke, je jedan mali doprinos. Vreme je da se probudimo.
Branislav Jović
