Princip, Zeke i Skriveni + Intervju sa DST

by Liman Crew · 09.03.2019

Beograđani su osmog marta uživali u punk-rock spektaklu koji je priredila sjajna trojka – bendovi: DST – Društvo Skrivenih Talenata, Gavrilo Princip i Neprijatelj Prelazi Zeku. Svirka u Beogradu je održana 08. marta u Garaži, a u Novom Sadu nastupaju 09.03. u dom b-612 pa ko nije uspeo da stigne na svirku u Bg neka obavezno dođe u NS. Marina Lukić je bila zadužena za beogradsku svirku te pored ovog intervjua sa bendom DST možete uživati u fotografijama sa nastupa.

LC: Društvo Skrivenih Talenata (DST) postoji od davne 1992. godine imožemo slobodno reći da ste veterani balkanske pank scene. Nakon demo izdanja 1995. godine, usledila su još četiri studijska albuma. Koliko ste vi kao bend zadovoljni i da li ste mogli više?

DST: Mislimo da smo ostvarili i više od očekivanog obzirom na situaciju i okolnosti u kojima smo krčili svoj put 90-ih,jer smo bili rodonačelnici punk-a u najmanjoj republici u ondašnjoj zajedničkoj državi.Svuda oko nas je postojala tada jaka scena,a kod nas je tek bila u povoju.Ali to je bio izazov za nas,od kog nismo nikada odustajali,vec naprotiv,željeli smo da se izborimo da se na punk ozbiljno računa.I mislim da smo se za to izborili,jer se vremenom jedna ideja omasovila u jak pokret,prepoznata kao gomila obozavaoca punk muzike.

LC: Nastupali ste na svim značajnijim festivalima u regionu, ali zaista dugo Vas nismo videli u Beogradu i Novom Sadu. Da li će ovo biti jedinstvena prilika da vas ljudi čuju?

DST: Ovom pozivu se jako radujemo i čekamo na koncerte kao zapete puške.Naročito iz razloga jer ćemo binu dijeliti sa svojim prijateljima,bendovima“Neprijatelj Prelazi Zeku” i “Gavrilo Princip”.A posebno i iz razloga,kao što se da primjetiti,da nas jako dugo nije bilo u Beogradu i Novom Sadu.Postoje i objektivni razlozi zbog čega je ta pauza trajala baš toliko.Ali najbitnije je da smo sada opet tu,spremni,orni i jako motivisani.Da obnovimo stara druženja i ostvarimo neka nova.Tim ciljem vodjeni,dogadjaji kojima idemo u susret za nas imaju jako emotivnu dimenziju.

LC: Kako biste opisali regionalnu pank scenu, možete li izdvojiti neki od mlađih bendova?

DST: Jako nam je drago što smo svjedoci da su mnogi kultni bendovi opstali i nakon 30,i više godina postojanja.A neki se opet vraću.Sretamo se jedni sa drugima na festivalima i to nas čini ponosnim.Mnoge od njih doživljavamo svojom braćom.Sa mnogima smo ostvarili i lična prijateljstva.To je ono što se najviše ureže u srce,i tu ljubav nosiš u sebi dok si živ.Uvijek nam je to bio cilj,ideja vodilja,da mladjim bendovima stavimo do znanja i kroz lični primjer da je jako važno povezivati se i učvrstiti regionalnu saradnju medju bendovima.Jer poštovanje prema vašoj muzici jeste bitno,ali je bitnije poštovanje vaše borbe generalno za muziku,a naročito pravac koji predstavljaš.I na taj načim muziku doživljavamo kao misiju,ideju jednog življenja.Naša borba je borba za nju,Njoj služimo,ne ona nama.

Što se tiče mladjih bendova,ovom prilikom ćemo pomenuti dva-upravo ona dva sa kojima ćemo dijeliti binu na predstojećim dogadjajima u Beogradu i Novom Sadu.Zajedno ponosni,jednako ludi.Sa namjerom da zajedno sa publikom izgubimo glas nakon koncerta.Želimo buku,i ona nam je često jedini zrak. I sledeće na čemu ćemo raditi jeste da sa bendovima “Neprijatelj Prelazi Zeku”,i “Gavrilo Princip”,ostvarimo jedan zajednički koncert I kod nas.Ubjedjeni da bi taj dogadjaj jako obradovao publiku u Crnoj Gori .

LC: Kakva je situacija sa Nikšićem, ima li bendova, ima li prostora za svirke, koliko grad ima sluha za punk-rock scenu?

DST: Jako smo ponosni na naš grad.Takav on nas je i stvorio.Nikšić je čudan grad,tako mali,a ima dva velika festivala, LAKE FEST i BEDEM FEST.Puno klubova u kojima redovno nastupaju medjunarodni i regionalni punk-rock bendovi.Jako iskrenu publiku,u šta su se uvjerili mnogi bendovi,da je to publika koju zavoliš ‘na prvu’,kojoj se uvijek rado vraćaš.Mi ponosni na to.Na mali ludi grad sa velikim srcem.

Nikšić ima puno dobrih bendova i mnogi od njih zaslužuju veću pažnju.Konstantno dolaze i mladji bendovi koji se okupljaju oko punk-rock ideje što nas posebno raduje.Ne brineći za budućnost,po tom pitanju,ponosno živimo sadašnjost.

LC: Koliko je vaš rad uticao na punk scenu u Crnoj Gori?

DST: Začetnici smo punk-rock ideje u Crnoj Gori.Nije bilo lako istrajati na tom putu.Oni članovi koji su bili u startnoj postavi sjećaju se tog “vatrenog krštenja” sa početka devedesetih,kada smo imali prve svirke.Tukli smo se sa raznoraznim ekipama iz grada,koje su mislili da smo neko „strano tijelo koje treba odstraniti”,svojim izgledom,stavovima i našom muzikom,ali smo dokazali svojom upornošću da muzika koju mi donosimo je muzika gradova.Gradova koji imaju dušu.I ogromnom istrajnošću i beskopromitnošču,vremenom smo bili i prizanti prvo u svom gradu zatim i u drugim.Bilo je teških dana,mjeseci,a i godina,ali nikada nam nije bilo ni u primisli da odustanemo.Tu slabost nikada nismo htjeli priuštiti sebi.

Tu smo i utabali staze za one koji dolaze za nama.Izborili smo se da punk dobije respekt u Crnoj Gori.Da bude prisutan na festivalima.Da se izbori za svoje mjesto.Nijednom prečicom.Sve zasluženo.

LC: Kako nastaju vaše pesme? Ko su autori? Inspiraciju očigledno crpite iz okruženja, a nje ne nedostaje. Koliko jedan punk bend može da utiče na svest pojedinca i razdrma iz učmalosti u koju je većina ljudi upala?

DST: Obzirom da je mnogo ljudi prošlo kroz bend,svi su oni dali svoj doprinos.Inspiracije nije nedostajalo tokom ludih 90-ih,ali nekako ni kasnije.A i danas se nije baš mnogo toga promjenilo,samo što je sve nekako razvodnjeno,pa je potrebno malo više izoštriti čula ne bi li toj mozaičkoj zavrzlami dao jasnu definiciju.S’toga mnoge naše teme o kojima pričamo jesu socijalne prirode,ali i one namjenjene pojedincu koje pozivaju da je potrebno potražiti i sačuvati bolji svijet i u sebi.Preispitati vrijednosti,sukobiti vremena.Konsultovati i srce i glavu.Jer ako se sačuvaš iznutra spreman si za svaku borbu napolju.

Punk može da pomogne u oštrenju percepcije.Jer je direktan,brutalan.To je vrisak pojedinca,ili generacije.On je nada,I utjeha kad treba.Protiv tjeskobe pojedinca u društvu.Društva u beznadju i njegovim dogadjajima laži.To je ono što smo mi prepoznali u panku,i ono što je publika nadam se prepoznala u nama.

LC: Šta da očekujemo od DST-a u daljem periodu, da li se priprema nešto zanimljivo?

DST: Neke pjesme čekaju na usnimavanje.Uskoro stiže nešto novo od nas.Bitno je da smo u radnoj “uniformi”,u dobroj formi,ali i dalje konstantno u naletima pozitivnog i negativnog raspoloženja,upravo onakvog kakvo je i poželjno za stvaranje.Isprovocirani vremenima koja živimo,svu svoju energiju usmjeravamo ka novom stvaranju.I ono uskoro slijedi ,potvrdjujući nanovo smisao našeg okupljanja.Da stvaranjem svaki poraz čovjeka pretočimo u pobjedu udruženih i slobodnih ljudi.