Džoker – Uspon ludila – zvuči poznato?

Poslednjih 10ak minuta filma „Bilo jednom u Holivudu“ je totalno besmilseno glupo  sranje a samim ti i ceo film, svakako debilni Tarantino brend je potpuno govno. Zašto? Pa naime tokom tih poslednjih 10 minuta tog glupavog filma, tokom scena surovog nasilja velika većina ljudi u sali se smejala i ludo zabavljala. Zaboga, kakva je to reakcija na nasilje. Pa to je Tarantino, nasilje je njegov zaštitni znak, vele urbani mladi ljudi, grickači popkorna i sisači kokiške. Eto, sad smo mi posle filma izguglali sve o Šeron Tejt, Mensonu i ostalima i naše kulturno biće konzumiralo je još jedan kul vrhunski proizvod.

Al realno ko jebe Tarantina.

U filmu Džoker ima ista količina ili čak manje nasilja, ali publika u sali nije reagovala isto. Zašto? kakvu atmosferu nosi ovaj film? Koje osećaje budi? I koje poruke šalje ovaj film? Džoker je poznati negativac koji se prvi put ojavio 1940. godine u serijalu stripva o starom dobrom Betmenu.  On je negativac, zao je i lud, to je vrlo česta kombinacija kod negativaca. Nikad nismo postavili pitanje da li je lud što je zao ili je zao što je lud? Zašto pravi sranja? Zašto želi da uništi svet, opljačka državni trezor…? pobije ljude? Film Toda Filipsa, Džoker sa Žoakim Finiksom u glavnoj ulozi daje vrlo dobar odgovor na ova pitanja. Ovo je višeslojni opasan, provokativan  harmoničan film:

Sloj Filma 1. Lični:

Život nije a i svet takođe nije dobar prema Arturu Fleku, bolestan je i siromašan, trudi se da ostvari neki svoj identitet, ali grad Gotam je jednostavno previše velik, zakoni haosa deluju i humanosti nema. Mali čovek želi preko crte. Ljudi su nadrkana đubrad uglavnom, ne brinu jedni o drugima a sistem štiti bogate. (Hm zvuči poznato, da li još uvek govorimo o Gotamu?) Konstantno potcenjen, ismevan i neshvaćen samo zato što je dobar, pojedinac može da podlegne opasnim mehanizmima psihoze sa osvetom kao bazom. Šepajući kroz lavirint svog izdrobljenog uma i birajući sigurniji identitet  Artur Flek nalazi sigurnost u agresiji. Kako to često biva samodestrukcija prelazi u oslobađajuću destrukciju „Bolje da me se plaše nego da me ismevaju, društvo koje me nije spaslo dobiće zasluženu kaznu“. Dakle, tokom filma na neki način poistovetiš se sa malim ugnjetavanim čovekom i navijaš  za nesretnog Fleka da uzme pravdu u svoje ruke i kazni sve ogavne licemere. Kad se to konačno i desi u sceni krvavaog nasilja osećaš se delimično krivim za počinjeno nasilje jer si to želeo (slično je viđeno u Dogvilu) i zato nema reakcije na nasilje kao kod na „Bilo jednom u Holivudu“. Zato je ovaj film opasan.

Sloj Filma 2. Sociajlno politički

Otkud tri predstavnika više klase, tri predstavnika moćne korporacije u metrou i zašto maltretiraju devojku? Zar nije malo čudno? Zašto vlasnik te iste najmoćnije koorporacije nema obezbeđenje u filmu?  U ovom filmu u gradu Gotamu bogati su moćni i loši, tenzija je u gradu, nema posla, štrajkovi, sistem ne radi a oni koji su na vrhu sistema-bogati daju lažna obećanja. (Hm! zvuči poznato, da li još uvek govorimo o Gotamu?). Građani Gotama su potčinjeni i ismejani  željni slobode proleteri pod jarmom vladajuće gnusne buržoazije. Pravdu treba uzeti u svoje ruke i kazniti gamad, ova misao provejava gradom isto kao i u pomračenom umu Artura Fleka. Revolucija je tu kao bure baruta tj mnogo buradi, treba samo neko da dođe sa šibicom. U jednom momentu društveno i lično ludilo interferiraju konstruktivno izbacujući za vođu revolucije potpunog ludaka. Ovo se već dešavalo u istoriji čovečanstva mnogo puta. Zato je ovaj film provokativan.

Sloj Filma 3. Filmsko-stripski

Finiks ne znam da li je dobio oskara, al za ovu ulogu bi trebao dobiti svakako, sjajna uloga zaista sjajna toliko dobra da se bojim da če Finiks završiti kao Hit Ledžer. U filmu se pojavljuje i Robert de Niro, dobar je kao i uvek i pre samo 44 godine u  Skorsezeovom Taksisti glumi sličnu ulogu kao i Žoakim Finiks u ovom, zato je za ljubitelje i poznavaoce filma ovo dodatni ugođaj. Muzika sjajna od mračnih violončela sa početka do Toni Beneta i Frenka Sinantre u delu filma kod oslobađajućeg ludila. Kamera, scena, dinamika sve zaista vrlo dobro uklopljeno.

Deo sa Džo Čilom (pravi poznavaoci Betmena treba da znaju o kome se radi) mi je previše brzo i slabo urađen možda najlošiji deo filma, nisam očekivao ključni deo Betmenovog preloma ličnosti u ovom filmu, ali je savršeno leglo na osnovnu stripovsku priču o Betmenu. Takođe zamagljena verzija istine o detetu Peni Flek daje priči još jedan egzotičan ukus. Zato je ovaj film harmoničan.

Ovaj film treba pogledati, iskontrolisati impresije i polako zaključiti. Ovaj film ne bi trebao da ima nastavak i nadam se da neće.

Jozo Šišmiš

Fotografije izvor internet