“Konstantno težiti slobodi i oslobađanju, ali i sumnjati u sve, čak i u slobodu!” – Loud – Intervju

LC: “Glasno, glasnije…” Ko stoji iza imena Loud i koliko postojite u ovoj postavi?
Uh, pa ime je usko povezano sa postavom, ne sa Osmim putnikom, mada mi je ta pesma čudnovato draga. Ime veže sve članove benda, kako bivše tako i sadašnje. Uglavnom, objašnjenje je prosto, mi jednostavno ne umemo da sviramo “normalno”, uvek smo toliko glasni da se to graniči sa dobrim ukusom. Probe takođe, tako da se ime jednostavno odomaćilo tokom rada sa nekadašnjim članovima benda i odlučilo je da tu i ostane. Možda ima i boljih imena, ali ovo smo jednostavno mi, sve ostalo bi bilo pretenciozno. Što se tiče postave, zajedno sviramo oko godinu dana, ali je kroz LouD prošlo toliko dragih ljudi da ćemo uskoro moći da sviramo pred punom salom bivših članova. Svaka postava je imala svoj specifični zvuk i svaka je, bez lažne skromnosti, bila fenomenalna. Ovaj put otkako je bend i zvanično reoformljen krajem 2016. godine nekako smo žešći i metalniji nego ranije.

LC: U gomili thrash, punk, hc, alternative bendova malo odskačete, što bi se reklo nista baš u vinkli. Kako bi vi definisali vaš zvuk?
Pa ok, imamo standardnu stoner/blues/sludge rifologiju, ali mislim da pozajmljujemo elemente gotovo svakog bogovetnog muzičkog pravca na planeti. Trudimo se mi da se držimo granica žanra, ali kada pravimo nove pesme provuče se svašta, što je verovatno rezultat potpuno različitih muzičkih pozadina i pedigrea svakog člana benda. Tako da… neka bude fjužn 🙂

LC: Stoner/blues/metal scena lagano zauzima mesto u underground sceni. Da li može da postigne popularnost kao gore navedeni pravci ili će ipak bit malo zapostavljenija?
Ne znam šta bismo vam rekli. Odgovorno tvrdimo da smo uz još nekoliko bendova lideri ovog žanra u Srbiji. Nadam se da će se recept primenjen u bratskoj nam Grčkoj preseliti i ovde. Oni su po mom mišljenju (Luka) preuzeli tron stonera od Amerikanaca, a kada god neki od bendova poput Naxatrasa, 1000mods, Planet of Zeus i sličnih sviraju kod nas sale su prepune. Mi sviramo podjednako kvalitetno, tako da… imamo priliku, valja je i iskoristiti

LC: Da li u bendu vlada autokratska čvrsta ruka ili je potpuna demokratija i zašto?
Zavisi od trenutka. Nemamo frontmena u pravom smislu te reči. Svačije mišljenje se, ako ne uvaži, barem sasluša. Ja (Luka) sam frontmen na bini, dok je stvaralački proces u svačijim rukama. Mislim da nam je gitarska sekcija, odnosno najstariji i najmlađi član benda, neiscrpni izvor inspiracije. Ja sam kao i svaki pevač razmažen, težak, tvrdoglav, često izvoljevam, ali nisam nerazuman. Čvrsta ruka je vremenski ekonomičnija, daje brže rezultate, demokratija je spora i prespora u našem slučaju, ali radi, a to je najvažnije

LC: Tekstovi su vam svi na engleskom, pa vam je zbog toga izmakla pobeda na Gradištanskoj gitarijadi, zašto ne probate na maternjem?
Uvek smo smatrali da je muzički pravac koji sviramo prosto prilagođen engleskom jeziku kao takvom, ali u poslednje vreme nam padaju na pamet nove ideje, tako da ništa ne isključujemo. Svakako ćemo napraviti jedan singl na srpskom, čisto da opipamo i taj prostor i čujemo reakcije publike

LC: Šta se dešava sa albumom, hoće li biti nešto od toga ili čekate sedmicu na lotou?
Ponekad se čini da smo prokleti kada je album u pitanju. Mogli bismo scenario za holivudski triler da napišemo na tu temu, ali ukratko DA, radimo (ponovo) na albumu. Mislim da ćete se iznenaditi konačnim proizvodom, pa će vam biti jasno zašto je bilo vredno tolikog čekanja.

LC: Svirate sa žanrovsko različitim bendovima, koje bi posebno izdvojili kao drugarske bendove (samo da nije Maera – prim.ured. :D)?
Hahahaha, šta imate protiv Maere? Svirali smo sa toliko različitih bendova da ih je nemoguće prebrojati. Uvek će posebno mesto zauzimati naša najbliža braća koja više nisu aktivna (nadam se da će se vratiti iz penzije) Dot the Eye i Sextasy. Sa njima smo stasali kao ljudi, svirali smo zajedno skoro 10 godina. Izdvojili bismo još i Trigger, Void Inn, Stvor, Apricot Brew, The Bite… Osećali smo se relativno usamljeno doskora, ali smo poslednje 2 godine upoznali još brda dobrih bendova poput Framework-a, Keni nije mrtav, Maere (tu su jbg), Dusa, Dusija (jbm li ga ne umem po padežima da menjam Dusi), Forgotten Scream, Kobold, DW9, Sanitarium… ma bolje da ne nastavljam, nekoga ću zaboraviti pa će mi biti krivo.

LC: Da li je „Shadow Fest“ zajednički projekat i šta možete očekvati od istog?
Jeste, zajednički je, u pitanju je saradnja mnogih gorepomenutih bendova, a što se očekivanja tiče, očekujemo dobru svirku, spektakl za uši, ostalo mislim da nije ni bitno. Mislimo da će to biti jedan od onih festivala koji se dugo prepričavaju, zato dovucite guzice 9. februara u Garažu, u 19:30h. Iskreno mislim da je ulaz od 200 dinara sramotan za ovakvo okupljanje bendova.

LC: Kako vidite Loud za par godina?
Vidimo objavljivanje drugog albuma, iako još nismo ni ovaj pustili u etar i publiku koja se broji stotinama. Nazovite to vizionarstvom.

LC: Svirate često po Beogradu i okolini, šta vam je teško da sednete u voz i doguzeljate se do NS-a (do 2022. godine će da stignete – prim. ured.)?
Hahahahah, pa znate da je voz do NS-a ukinut? Šalim se, plan nam je pred leto da posetimo Pančevo, Novi Sad, Suboticu i Kruševac, pa se vidimo sigurno 😉

LC: Da li među vama postoji ta mladalačka energija željna promena ili se držite sa strane i niste toliko zainteresovani za dešavanja u zemlji?
Nemoguće je držati se po strani i nemati mišljenje, svakako priželjkujemo kategorične promene na svakom koraku, ali ne verujem da ćemo se kao bend zvanično uključiti u dnevnu politiku, tamo je ipak mesto… ovaj, glumcima. U svakom slučaju, na našim svirkama dobrodošli su svi, od 1 do 5.000.000.

LC: Za kraj, šta bi poručili mladim ljudima ali u jednoj prosto proširenoj rečenici!!!
Izgleda da ne umemo da udemo koncizni… Ali neka bude kliše, jer je kliše samo korisna prečesto pominjana istina – Konstantno težiti slobodi i oslobađanju, ali i sumnjati u sve, čak i u slobodu!