Intervju sa Mefom Koocenowsky jednim od osnivača udruženja Revolution
LC: Za početak sretan rođendan. Kako si, jesi crko?
Mefa: Hvala. Pa ono, 10 godina. Bilo je stvarno napeto, juče smo išli isprobavat kako će to proć, ipak nije već godinama bila neka svirka u dvorcu. Mislim da smo dobro obilježili rođendan, vidim da su ljudi zadovoljni. Ostalo se jutros do pola 6, skupili smo smeće i lagano objasnili ljudima da moramo zatvorit.
LC: Ova sinoćna žurka je bila povodom desetog rođendana vašeg udruženja. Reci nam nešto više o samom udruženju. Čime se bavite, gde delujete?
Mefa: Mi smo svi bili članovi kluba mladih i kada je taj klub počeo propadat, voditelj kluba nam je rekao da napravimo svoju udrugu, da se registriramo i da radimo svoje. Time nam je dao dobar zamah i odmah smo krenuli radit i isprobavat svašta. Tako smo udrugu Revolution osnovali 2008. godine. Najvise se bavimo organizacijom koncerata, party-ja, dj-ingom, jer smo i sami dj-evi. Ja konkretno puštam dub, kolega radi funk i radi sa hip-hoperima. Bavimo se i sound system kulturom, gradimo rebel station sound system, sa njega smo sinoć vrtili. Jedna od najjačih stvari koje radimo sa udrugom Revolution je Reunited festival koji ce sljedeće godine imati peto izdanje. Tim festivalom slavimo DIY sound system kulturu, street art, bude tu i koncerata i dj-inga. Nekada smo u prostoru kluba mladih imali muzej gdje smo čuvali ART BEAT internacionalnu izložbu stickera. Naljepnice za izložbu smo prikupljali preko naših natjecaja i preko 200 umjetnika iz 80 zemalja nam je poslalo svoje radove.
LC: Koliko vaša država ima sluha za underground scenu? Koji vid podrške imate od institucija? Da li je to samo finansijska podrška ili nešto šire?
Mefa: Konkretno kod nas u Valpovu, sad mozemo reć da je povoljna klima jer su gradonačelnici mladi ljudi, koje ja znam cijeli život i koji znaju šta mi radimo. Ključno je da im mi trebamo dolazit i tražit šta nam treba, oni će pomoć. Imamo neku financijsku podršku preko raznoraznih projekata, a dobijamo i dvorac na korištenje za razne zabave što je nama bitno. Kroz godine smo napravili dosta infrastrukture u dvorcu, npr. kada se rušila stara pozornica, mi smo pitali gradonačelnika jel mozemo dobiti otpad koji je ostao, on je rekao da nema frke i mi smo od toga napravili dva pulta i štand. Znaš, ima ekipe, mi dosta vremena provodimo u dvorcu, ljudi vide da se tamo radi. Grad ima sluha, na nama je samo da dolazimo sa zahtjevima da pitamo, ne mogu oni nama čitati misli. U bilo koje doba dana ti mozes otić tamo pokucat, uopće nije problem. Što se tiče toga na nama je samo da radimo, da ne bude nekih gluposti, da ne bude sranja. Ipak je ovo mala sredina i oni sami vide da tu dolazi dosta ljudi. I vi ste evo došli, popili kavu, kupili ste kiflu u pekari. Da niste vi došli niko je ne bi kupio. Poenta je da treba kulturno tražiti i biti dosadan. Imamo iza sebe 10 godina dosadnosti (hahaha).
LC: Da li imate druge izvore finansiranja, ako da, kakvi su?
Mefa: Imamo razne donacije. Na primjer kada radimo festival pišemo zamolbe, u jednom trenutku smo skužili da nam neki ljudi ne mogu dati novac, ali nam mogu dati material što je nama super. Tako sad više idemo na to da nam firme daju material jer to njima nije problem, jedni nam daju građu, drugi nam daju plastiku. Poenta je da se ide što vise trazit. Dobro je imati u ekipi jednog istreniranog za to, konkretno mi imamo jednog kojem uopće nije problem ništ pitat i onda on ide ispitivat okolo.
LC: Kakav je interes mladih za vaše aktivnosti? Koliko se interesuju za volonterizam?
Mefa: Generalno je to problem. Sada smo mi malo stariji pa kažemo “ove mladje generacije ne da im se ništ radit”, ali ima klinaca koji hoće radit. Dosta su ljudi ovdje kod nas onak, izgubili volju, ne vjeruju ni u što i često ako krenu u nešto brzo se razočaraju. Općenito mislim da samo treba radit, da ih treba tjerat, forsirat i pozivat. Ima ekipa koje dolaze, dolaze neki novi ljudi, meni je zanimljivo što ima ljudi kojima uopće nije bitna glazba, al im je super što se ljudi druže i to, pa dođu pomoć jer im je bitno samo da se to održava. Bez ekipe koja ne pomaže to sve nije ostvarivo. Mi se sprdamo da smo svi u cijeloj organizaciji volonteri. Bude to nekad naporno i smor, al kad vidiš da to sve dobro prođe kažes “jebi ga, dobro je bilo ajmo dalje”.
LC: Videli smo sinoć, da je bio prisutan miks različitih pravaca muzike, od elektronske do gitarske muzike. Koliko često praktikujete takve žurove i da li misliš da bi underground scene, različitih muzičkih pravaca, trebale da se “drže” zajedno?
Mefa: Pošto je bio dobar povod i stalno sam u kontaktu sa Boletom, a znam kol’ko radi sa Bugarskom Skupštinom, htjeo sam da za rođendan udruge predstavim neke ljude koji su tu iz naše regije i rade, trude se, guraju svoju priču bez kompromisa, onak kako oni to hoće. Hteo sam da to ljudi dožive. Mi smo to planirali rasporedit sve na dva stagea, ali me je Bole dan prije ubjedio da se to ne treba razdvajat. Onda sam u subotu rekao ekipi “ništa,stavljamo sve zajedno”. Prvo su svi bili u čudu, al je ovak super ispalo jer neko ko je došao na neku partijanu je morao poslušat bendove, a ko nije imao priliku čut i vidjet tak nešto sad je čuo. To je ispalo čudnovato, ali zadovoljni smo. Kod nas je općenito dj kultura dosta jaka, ima ekipa koje to prate, al’ eto ovo je ispala zanimljiva kombinacija. Stvar je u tom što u malom gradu moraš prezantirat više tih stvari i treba to smješat. Bili su uključeni razni ljudi u to, pomagali oko svega. Poenta priče je da treba surađivat jer svima nam je zajednicko to da radimo neku glazbu. Trebamo se postovat međusobno baš zbog toga sto guraš neku svoju priču, nema veze što ovaj fura psy, ovaj rege, ovaj metal.
LC: Imate li saradnju sa drugim urdruženjima u HR? Kakva je situacija sa regionom?
Kroz ART BEAT izložbu smo znali surađivat sa dosta udruga, bili smo u Karlovcima, Miholjcu, Osijeku, čak i u Subotici. Ja bih to htjeo da to radimo češće. Ima dosta udruga koje imaju kvalitetne pojedince koji mogu doć na neke kulturne razmjene. Naprimer. mi dodjemo kod vas imamo 2 slikara, 3 dj-a i jedan bend. Ok super, vi imate ovog onog i još neku prateću izložbu. Mislim da se treba dosta poradit na tim kulturnim razmjenama, da se ekipa skupi u kombi il dva-tri auta i idemo. Želja mi je sto više surađivat i to kvalitetno surađivat, a ne da se iskorištavamo nego stvarno da se pomažemo, jer smo sami u tome svemu.
LC: Svedoci smo da se underground scene u regionu približavaju sitnim koracima. Kako to ubrzati?
Mefa: Baš ovak, suradnjom. Konkretno, kad ti dođeš kod nekog čovjeka svirat, pa sjediš sa njim, prespavaš kod njega, pojedete popijete, vi se upoznate, vidite da volite iste stvari, da gurate svoje. Naprimjer mi uvijek volimo otić na Regeneraciju u Bački Monoštor, to uvijek bude super. Tamo su pajdaši, dođe razne ekipe. Mojim prijateljima je to bio prvi odlazak u Srbiju. Sigurno bi te kulturne razmjene najviše pomogle zbližavanju scena. Nek dođe vas 10, bar 5 ce nać neku suradnju za budućnost. Treba se kontaktirati i surađivat. Trebamo gradit scenu zajednički, jebeš granice, to je naše, to nam je zajedničko. Ti možeš nekog lika mrzit i to, al ako ti skužiš da obojica volite iste stvari on će ti se svidjeti kao čovjek i cijenit ćeš ga. Moramo se držat zajedno, UNITED WE STAND DEVIDED WE FALL.
LC: Koje vrste medija daju podršku ovakvim dešavanjima? Navedi konkretne primere.
Mefa: Konkretno sam zahvalan vama što ste se sami javili (ta nema na čemu), jer je problem što se ti portalima uglavnom moraš sam javljat sa gotovim tekstom. Mada ima portala koji nas podržavaju, npr. regeHr i jedan lokalni portal Mikseta. Nama treba podrška nezavisnih portala, jer i mi gledamo da budemo nezavisni, da nas niko ne uvjetuje. To je bitan dio scene. Portali su danas kao fanzini što su nekad bili. Potrebni su nam jer to rade ljudi koje ti poznaješ, koji su na sceni i znaju točno što ti radiš. Meni je želja bila da naša udruga pokrene takav neki portal, koji bi skupio ekipu mladih novinara koji bi išli po festivalima i radili neke svoje prve reportaže.
LC: Za kraj, šta možeš poručiti svojim kolegama koji furaju istu priču all around the Balkan?
Mefa: Gurajte priču ko i dalje, nemojte stat. Surađujte sa drugima, sa istomišljenicima. Ne moras sa svima surađivat, već surađuj sa onima kojima ti je super surađivat. Nemojte da vam se ne da, bude to nekad naporno, ali treba gurati priču dalje. Sami smo u tome i neće nam niko pomoć. Moraš gurat i moraš surađivat jer od svih ovih stvari koje sam radio kroz godine ne bi bilo ništa da nisam imao prijatelje i sve te ljude koje sam upoznao kroz godine, svako je dao neki svoj dio. Svi sigurno možemo nekako pomoći.
Ja sam zahvalan svim mojim prijateljima koji samnom sve ovo rade, jer bez njih ne bi bilo ništa. Dosta te ljudi čupaju kad si dole. Ima tu puno posla, a radimo po sistemu da nam niko ne sere, da kad dodju ljudi da vide dal’ je sve za nama ostalo čisto, sam se okrenu i odu.