Petak veče, ekipa Liman Crew-a odlučila se da poseti Bazu i posluša dva Limanska benda UV i Monohrom i siriške Čupavce (njih smo asimilovali pa ih možemi prihvatiti delom kao Limance). Baza je deo koji pripada fondu za razvoj muzičke kreativnosti “AMAJLIJA“, koja je osnovana pre deset godina i cilj joj je kultivacija i podsticanje muzika.
Prvi su nas obradovali mlađani Sirižani, bend koji još uvek odrasta i trenutno se nalazi u predadolescentskom periodu ili ti izlasku iz puberteta. Bend koji me je prijatno iznenadio činjenicom da za bubnjevima imaju gospođicu Biljanu i koja vraški dobro svira ili što bi većina rekla udara bubnjeve. Bend se predstavio svojim autorskim pesmama. Koliko sam upoznat, na sceni su još od osnovne škole, a to je nekih 13 godina. Nastup benda je bio na profesionalnom nivou, ali kao šlag na torti je izlazak Feđe iz Tu ima zvuka, koji je zajedno sa Čupavcima digao atmosferu do usijanja.
Drugi po redu su naši limanci Monohrom, bend koji u roku od 7 dana slušamo po drugi put. Šta reći, a ne zaplakati. Šalim se naravno. Bend koji je nekada prašio pod imenom Frontline, ali kako odrastaju i muzički se razvijaju malo su promenili zvuk. Svirali su, kao i prošli put u CK-13, svoje autorske pesme i ovaj put je izvedba bila na veoma visokom nivoJu. Repertoar im je nažalost kraći, zbog kratkog vremena postojanja benda pod ovim nazivom, ali tih 40-tak minuta kojih su proveli na bini je bilo dovoljno da već zagrejanu masu pripreme za zviJezde večeri.
Za kraj, zvezde večeri, UV. Bend koji je dugo godina svirao pod imenom Uvertira, osnovan je još davne 2007. godine, ali se ,zbog nekih ličnih razloga, razilaze 2016. godine i osnivaju trio. Ova trojka je nastavila u sličnom gitarskom ritmu, ali sa malom razlikom, pošto svoje pesme izvode na engleskom jeziku. Aranžmani su im i dalje kompleksni i krasi ih višeglasno pevanje. Nastup je obeležio Peca koji pored toga što svira bubnjeve, odlično se snalazi i kao glavni vokal benda. Bend se predstavio svojim autorskim pesmama, a publika uglavnom Limanska odreagovala fantastično.
Još reč dve o publici, mnogobrojna publika je uživala u svakoj pesmi. Najviše mi se svidelo to što je retko ko napustio svirku pre kraja, čak šta više u Bazu su nastavili da dolaze ljudi do kraja same svirke.