“Između Nula i 1 postoji bezbroj brojeva” Recenzija albuma “So zemlje”
Koliko često vam dođe da se izderete na sav glas, da izurlate istinu o smrtnosti i prolaznosti života, da pocepate mrak grlenim krikom bar malo. Mnogi nisu ni svesni ove vrlo često skrivene ali bitne čovečje potrebe. Ali svesni su momci iz sastava Nula i na novom albumu “So Zemlje” daruju nam upravo prepoznavanje na nivoima mentalne energije blizu nule, tamo gde je gustina emocija velika i žestoka i može se kušati samo uz tvdre gitarske rifove.
Album “So zemlje” donosi nam šest epskih stvari, šest sedmominutnih putovanja protkanih kretaivnim paklom muzički i produkcijski brižljivo ispoliranih. Na ovom albumu možete čuti i osetiti mnoštvo nijansi unutrašnjih svetova autora ovaploćenu u zvuku teškom kao zemlja. Slušajući ovaj album čini mi se da slušam Mizar i Paradise Lost u isto vreme i ovo je odlična kombinacija koja pogađa u srž onog neuthavatljivog u nama što osmišljavanja patnju. Produkcijski vrlo dobar posao, svakako malo više mesta moglo se ostaviti jasnijim vokalima jer su na Srpskom i jer su vrlo dobri.
So Zemlje je ukusan album dovoljno zasoljen i začinjen melčanholičnim elementima duše, ljutim rifovima i ritam sekcijom koja je fundamentalna (da ne kažem uzemljena). Ovaj album pravo je osveženje u mračnoj i predivnoj džungli domaćih sjajnih bendova i siguran sam da će živi nastupi biti odličan doživaljaj soli zemlje. Svako dobro, podrška i rispekt!
Jozo Integral
