“Kontrolisanje pakla” – Casillas recenzija albuma
Pre nekih x godina bio sam na nastupu benda Casillas negde u fabrici. Gledajući frontmena ovog benda koji je izgledao kao inženjer iz kolapsirajuće nuklearne elektrane, drugar do mene reče mi “Ode on u svoj pakao ali vratiće se“. Bio je to baš dobar nastup, Casillas su pokidali, istovarili su ogromnu količinu buke u vidu nemelodičnih deonica zgusnute energije. Evo sada x godina posle, slušam prvi album ovog sjajnog noiserock benda i bolje razumem upravljanje paklom.
Devet stvari, noise, divan nepatvoren i netipičan za našu scenu, besno ali više nego dovoljno daleko od bilo kakvog panka, snažno ali više nego dovoljno prljavije od metalske taštine, melanholično i vrlo daleko od bilo kakvog indie-popa. Dakle ovaj album na muzičkom nebu novih izdanja dođe kao neki neidentifikovan objekat sazdan od tamne materije. Izdvojio bih neke stvari: Uvodna “Waist” počinje zvukom neke krepavajuće instrumentacije zatim sočnom iskrenom psovkom, sledi skoro sedmominutna sjajna stvar sa gde Casillas odmah definišu koordinate haosa zabijanjem kolaca ritam sekcije po mračnoj šumi crnih rifova, vokal plete mreže i ekstrahuje iz nas sve ono čega se i Carl Gustav Jung plašio. “Polish king” je takođe fenomenalna stvar koja sama od sebe aktivira nožne zglobove i vratne pršljenove i budi demone zakopane u baruštinama uma. “Sneaker” je cool stvar, baš baš cool i albumu daje dodatnu vrlo zanimljivu notu. “River escape” jebe keve asimetrijom a ritam sekcija i celokupan bend uostalom pokazuje da su u svoj rad zipovali godine ozbiljne posvećenosti i ozbiljnog bavljenja muzikom. Za kraj nam dolazi “Justice” kao šizofreni gemišt, kao poludela vrteška koja ostavlja traume zauvek, kao pravda i percepcija iste, zar ne?
Bukom harmonični i vanstandardno ritmični, Casillas novim albumom armiraju temelje NS underground scene. Odlično izdanje sjajno-mračnog benda, kontrolisana buka kao ventil duha kao medikament slušaocima visoke percepcije za lavirinte introvertnog doživljaja pakla ovog sveta. Sve pohvale za album uz želju za novim ostvarenjima sličnog tipa.
Jozo Gavran
