Hardcore je sloboda, potraga za istinom

Pre nekoliko godina tamo gore na tvrđavi pored muzeja, da naravno, na Exitu i prvi put sam gledao Hatebreed uživo pojma nisam imao koliko je to moćno i snažno.

Sad, danas, Novembar jebene 2020. godine kada laž prodire sa svih ekrana u moj ubogi um sedim u toplini svog doma i slušam „Truth be sold“ novi EP Beogradskog sastava Blankfile iiiiii to je to isti osećaj, ovo kida i razvaljuje.

Novih 18:30 zvuka kontrolisane ekspolozije, 6 pesama skoro ceo album.

Početak sa sve “my love” za pesmu-poluintro #O4TF za koju postoji i sjajan spot sa cresh test dumiesima i jednim  sjajnim ouch! između razarajućih rifova. Sledi Schadenfreude, stvar dovoljno snažna ali u isto vreme dovoljno melodična, zvuči kao neki soundtrack za završnu borbu gde će dobro da pobedi uz neizbežnu žrtvovanje glavnog heroja. Dogs will bark nastavlja  da ruši kao wrecking ball, bas je masan, zvuči kao sajla krana i jako dobro zvuči, ako se ne varam tu je i dupli bašnjak odlično doziran kad treba (ipak ovo je HC/metal band). Time to burn nas vodi u dubine gde je pritisak visok i bubne opne se naviknu ili ne naviknu, da se razumemo nije ovo muzika za svakoga. Sledi Blind sport pesma zanimljive asimetrične konstrukcije sa sajnim brejkovima. Na kraju dolazi preteća poruka o kolapsirajućem svetu World eater. Sjajni kratki rifovi, ovo je prilično metalska pesma i asocira me na to da će jednog dana sve da se pretvori u poslednje elemente u radioaktivnom nizu Gvožđe i Mangan, na kraju pucanj, holy grail i rope nimalo optimističan završetak albuma koji treba da pozove na razmišljanje.

Hardcore je sloboda, potraga za istinom, Hardcore su visoki nivoi energije, kako ti zvuči hardcore?

Dobar, EP, Svakako očekujem uskoro nova ostvarenja, u ovom sjebanom svetu inspiracija je na savkakom koraku za ovakve stvaraoce.

Blankfile se trude da život ne bude Blank life.

Jozo Vrana