Borba Davida i Golijata – Clash at the Black House 2
Da li je moguće da Riverroth nije svirao pred novosadskom publikom toliko dugo? Da nisu nešto loše pojeli pa da im se slošilo? U pripremi je novi album sa samolepljivim sličicama? Odgovori na ta i još mnoga pitanja ostaće tajna ili možda neće, ako ekipa LC pripremi jedan mini intervju sa njima i saznamo šta se dešavalo i zašto ih nije bilo u NS-u (koliko smo uspeli da saznamo od insajdera pripremaju nastupe sa Izvorinkom Milošević i Nadom Topčagić po inostranstvu).
Čitajući najavu ovog događaja, Clash at the Black House, pitao sam se da li će nešto ostati od samog prostora ili će morati zatvoriti i renovirati narednih par meseci. Međutim odustajanje dečaka iz benda Oksimortus zbog bolesti jednog muzičara (otišao tetki lek da odnese – prim.ured.) svirka je bila u okvirima normalnog, nažalost!
Svirka je krenula čudnim tokom jer su se na bini pojavili dečaci nisam uspeo ime da im saznam, a kasnije zaboravih da priupitam ali ima nešto veze sa Anal … Njih četvorica malko izgubljenih, ipak im je ovo prvi nastup pred tolikom pubilkom, odsviralo je dva puta jedinu svoju autorsku pesmu, koju bih pre nazvao groktanje u mikrofon. Početak je uvek težak, menjaće se oni i jednog dana ako se budu trudili mogu stati rame uz rame Haste-u, War Engine-u, Riverroth-u, itd…
Pređimo na oficijalni deo. Scenu okupiraju stara vrbaška ekipa Haste sa svojim novim basistom Milošem Jakšom. Skoro nisam imao prilike da ih slušam, ali momci su baš uznapredovali i dobro su se muzički potkovali. Publika pada u delirijum toliko da ni ne znaju koliko su leteli kojekude, šutka je bila takva da je više njih bilo na podu nego što su se gurali. Delovi “genitalija” leteli su na sve strane , baška bubreg, baška glava, baška noga, baška jetra… Par puta su me doveli do situacije da dovatim nekog od njih i spomenem oca, majku i oba roditelja (napominjem 1000ti put deco draga, morate malo biti obazrivi prema fotografima jer opremu koju koriste nije baš jeftina – prim.ured.). U jednom momentu na bini se pojavljuje i njihov stari drugar Sloba koji onomad pevao u bendu, ali putevi su se razdvojili i Sloba svoje glasovne sposobnosti primenjuje u Northern Revival. Tokom svirke desila se velika ljubav te se dvoje mladih ljudi našlo u “ljubavnom zanosu” što možete videti i međ našim fotografijama. Mogu samo reći jedno, a to su dve stvari. Haste je bend koji zavređuje veliku pažnju, svojim radom i zalaganjem krupnim koracima grabe prema vrhu tj. da postanu jedan od ravnopravnih u vrhu regionalne metal scene!
Drugi deo umetničko zabavnog programa nastavljaju lokalni “đilkoši” Riverroth, bend koji je od dečurlije prerastao u ozbiljan autorski bend. Kako odrastaju tako je kvalitet samih svirki sve bolji i bolji. Strahinja je naučio kako da ne pokida žice na svom basu, a i kanda je otac izdvojio koji evrić više za bolj bas svom deranu 😀 . Očekivao sam da će na prvo akorde gitare publika već biti umorna i da je iscrpela svaki atom snage iz sebe, ali su me demantovali. Kreće još veća ludnica, Strahinja je vremenom naučio kako da ih na pravi način pokrene i drži ih pod “kontrolom” većinu svirke. Neverovatnom brzinom se smenjuju novi i stari ultra giga mega hitovi. Temperatura raste do ključanja da je u jednom momentu došlo do neverovatne eksplozije jačine atomske bombe bačene na Hirošimu! Svirka je morala biti zavšena malo iza ponoći, a publika i bendovi su morali svojim kućama ili na after. Dovoljno je bilo za ovu polugodište, a bendovi neka vredno rade i očekujemo sledeću svirku negde na otvorenom ili kada krene nova školska godina (dovoljno za NS – prim. ured.)
Lepo je bilo videti kako bendovi i publika odlično sarađuju i kako jedni druge podržavaju. Treba nam još takvih bendova i još takve publike i underground scena ne treba da razmišlja o svojoj budućnosti. Potrudimo se svi zajedno da pokrenemo drugare, drugarice, prijatelej, rodbinu, roditelje i radimo na tome da scena bude sve jača i jača! Deco vi ste naša budućnost i svetlo na kraju tunela!
