Sinoć u CK13 imali smo zanimljiv spoj dva različita muzička pravca. Stiff Buscemi, dečaci koji spadaju u post/stoner/psyhodelic/rock i dva benda koji pripadaju novom alteranitvnom srpskom talasu Šajzebiterlemon i Vizelj. Na prvi pogled, nazivi bendova su malo čudni, Stiff Buscemi me uvek podseti na legendu Steve Buscemi-a i njegovih uloga u kultnim filmovima Reservoir Dogs, Fargo i The Big Lebowsky, Vizelj, da mi nije otac objasnio, ne bih ni znao da postoji kanal koji se prostire od Padinske skele do Dunava, a za Šajzebiterlemon šta reći, mladi su ne znaju šta rade, oprostiću im 😀 .

Jedni od krivaca za kašnjenje svirke je ekipa iz benda Inside Out i moja ekipa, jer smo radili intervju i najavu predstojeće svirke za 28.12., uleteli smo na početak tonske probe i istu pomerili 15-tak minuta, izvinjavamo se Šajzelemoncima na čekanju. Početak svirke i ako je najavljen za 21:00 počeo je sa nekih 30-tak minuta kašnjenja, što je sasvim normalno i prihvatljivo jer je napolju bio potpuni kijamet, a i naše putare je opet iznenadio sneg, usred decembra.
Prvi na binu, sa gomliom opreme, pojavljuju se Stiff Buscemi i svojim prvim rifovima, na lagani način, podižu temperaturu promrzloj publici. Ovo je četvrti put da prisustvujem njihovom nastupu i mogu reći da je svaki njihov nastup kvalitetniji od prethodnog. Mešavina odličnih prelaza, varijacija, brzog tempa, psihodeličnog pevanja, prava poslastica za ljubitelje post/stoner zvuka, a u koje spadam i ja.

Završetkom njihovog nastupa od jednom kreće gužvanjac i pomeranje mase sa sredine sale ka bini, što je bila najava da počinje alternativno ludilo, tj. nastupi bendova Šajzebiterlemon i Vizelj. Pošto su biterlemocni mlađi i neukusniji, red bi bio da zvezde večeri Vizelj ostavimo za kraj. Šajzebiterlemon tročlana garage punk/rock ekipa sastvaljena od veoma mladih ljudi, koji su po godinama kao moja ćerka ili godinu dve dana stariji, plus što je za svaku pohvalu što za bubnjara imaju mladu damu Anu Đurović. Njihov nastup i sama svirka, jeste da sam prerastao tu vrstu zvuka, poseduje tu snažnu mladalačku energiju koja bi mogla više da se kanališe, pesme brze, na momenat malo ravne, bez solaža što odgovara njihovom pravcu, nažalost bez poruke koji priliči punk zvuku. Lepo je to kada nisu opsednuti politikom i dnevnopolitičkim temama, u ovoj prokletoj avliji ta priča ne pije vodu. Vi i bendovi slični vama treba da budete pokretačka snaga mladima i da stvarate taj bunt protivu svega lošeg što nam se dešava.

 

Za kraj, kao šlag na tortu i višnja odgore tj. Vizelji. To izletanje na binu, poput đuleta iz topa, skoro nisam imao priliku videti, ali previše energije i snage u gitaristnu desnu ruku dovela je do zamora materijala i jadna žica u prvim taktovima pesme isputi svoju dušu. Prvi intermeco, a svirka još nije ni krenula 😀 . Pa momcovi jeste li vi normalni, pa imajte srca oćete infarakt nas starije da strefi. Šta bi bilo da je bina u CK13 duplo veća od ove što je sada?!? Njihov nastup me je podsetio na The Movement koji su pre mesec dana imali nastup na festivalu “Ulice protiv fašizma” u SKCNS “Fabrika”, osamdesetminutno ludilo gitariste Veljka Milinkovića, da je mogao i na zid bi se popeo i odatle svirao, dok Aleksa Nedić valjda to zbog basa koji svira pa nije u mogućnosti da pravi piruete, dvostruke akesele i ostale bravure na bini. Ozbiljno, neozbiljana, odlično usvirana ekipa sa gomilom neozbiljnih tekstova, što priliči njihovim godinama.

Publika kada se sve sabere, oduzme, pomnoži,korenuje i uzme u obzir zimsko vreme. Jedan čovek pod punom zimskom opremom zauzme  nekih 3-4 m2, a prostor ima oko 150 kvadrate, što prosto matematičkom računicom dovede do cifre od nekih 50-tak ljudi unutra. Ne računamo masu koja je željna snega i snežnih radosti u dvorištu pravila sniješka belića, međusobno grudala ili gađala obližnje komšijske prozore i terase.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *