Jubilarnih 10 godina udruženja/udruge REVOLUTION, Valpovo(HR)

by Liman Crew · Published 18.10.2018 · Updated 18.10.2018

U debelim `zidinama Prandau – Normann dvorca u Valpovu (HR) održala se žurka povodom desetog rođendana udruženja mladih za podsticanje kreativnog izražavanja REVOLUTION.

Posle saginjanja na kapijama dvorca, par hodinka i skretanja ulazi se u prostorije gde revolution-si gospodare i to rade sa prosperitetom. Ako mene neko pita, ja evo glasam za njih. Tim prostorijama derneci nisu strani i opremljene su šankićima na skoro svim zidovima, sedećim instrumentima, mrežama, koje kakvim još predmetima i čudnim osećajem za pojam svetlosti. Ja sam se toliko osećao bezbednim u tim zidinama, da sam verovao da je moguće tu dovesti Nuclear Assault, a da civilna populacija spoljašnosti ne bude u opasnosti od radijacije. Kada nema derneka, ovaj dvorac je muzej iz 15. veka i pod zaštitom je države. Kakva kombinacija rođaci.

Iako je od strane organizatora prvobitno bilo zamišljeno da se žurka smesti na dva stage-a, primenjeno je prisnije rešenje i žur je ušuškan u jedan stage, ili ti prostoriju. Jedan ćošak te prostorije bio je opremljen kabinetima, bubnjem, razglasom i ostalom opremom za the band, dok su samo po par metara dalje, takođe po ćoškovima, bili namešteni sound system i DJ pult. Tako nešto do sad nisam video i bio sam nestrpljiv da vidim epilog takve postavke.

Kada se ekipa iz tuzlanskog rap core benda URBAN INSTINCT “penjala” na ćošak binu, većina ljudi je još bila izvan dvorca dok smo mi entuzijasti bili naslonjeni po pomenutim šankićima. Poprilično glasno je TUHC ekipa prekinula dotadašnju muziku na struju, i počela da privlači dobronamernike u odaje.

Četverac za instrumentima je bio očigledan spoj metalaca i korera, i svirana je žešća muzika nego na ona sa snimka koji sam čuo kao najavu njihovog očekivanog albuma. To je uživo dobro upakovan rep u korsko prženje i svojevrsna retkost videti da basista radi glavni rep vokal. Metalac na bubnju je davao sve od sebe ne bi li nadomestio to što mu instrument nije bio ozvučen i tukao je taj bubanj do iznemoglosti, što je davalo boost atmosferi. Sve to je brzo nateralo neznanog junaka da se oseća prozvanim, da gurne bližnjeg svog ne bi li mu neko treći vratio i eto šutke. Nikog nije puno zanimala čudna akustika zidina, svi su došli po svoje parče pražnjenja. Sve to je kulminiralo u poslednje tri stvari kada je bend kao poklon, publici i sebi, odvirao obrade tri hard kor hita svih vremena. Zapevala su mnoga usta, dizale su se vesele ruke ka nebu. Naravno da su odsvirali “jednu više” nego što su mislili.

Posle čaše leka sa šanka spremila se osiječka hard core ekipa BUGARSKA SKUPŠTINA i šou je nastavljen u istom duhu. Osnaženi sada ozvučenim bas bubnjem bend je tukao korčinu, a basista se drao i svojim specifičnim grimasama lica i tela ubedio prisutne da veruje u to što se dere. Muzika puna besa ostavila je trag i na nama u šutci, još uvek osećam udarac iznad kolena. Odmah na početku stvari OSHC svi parametri svirke su se pojačali, mikrofoni otimali, a dokaz da je ovo njihov mali hit bila je publika koja je tražila da se ova stvar za kraj ponovo odsvira. Naravno da je odsvirana.

Svirački deo žurke je bio sa tim gotov. Upalio se sound system i spiranje peska sa bubrega basovima je moglo da počne. Glave za DJ pultom se smenjivale a slušao se hard kor tehno, dub na kraju čak i minimal. Među prisutnima to veče bilo je raznih ekipa koje su ispratile ceo događaj svaka na svoj način, verovatno i oni u čudu kako sve ovo može da spoji na isto mesto. Kako se neće spojiti kad su svi ljudi došli sa istom misijom. Iako se treslo cele noći, ujutro je dvorac bio čist i spreman da opet bude muzej. Čestitam domaćinima rođendan, želim im da dug radni vek, hrpu naslednika koji imaju od koga da vide kako se to radi i bar da se još negde sretnemo.