О КЊИЗИ „ТИХОВАЊА“ ВЕСНЕ КОВАЧЕВИЋ- СОКОЛОВИЋ

Трагање за Божјом истином, потраживање спасења душе у тишини, јесу теме којима се посвећује Весне Ковачевић- Соколовић у њеној књизи „Тиховања“. Она песмама ове збирке приповеда  о свом начину приближавања Богу, тако што се окреће свом бићу у тишини, да би пронашла Бога у себи, подсећајући нас да је то пут мудрости којим би требао да се дене сваки човек не би ли истински могао бар понекад да буде онај верник који се препознаје праведношћу, врлинама и спокојем.

Већ са првом прочитаном песмом, песникиња открива да је свесно кренула на своје путовање спремна на тежак подухват. Препрека је много. Посебно оних који се тичу времена у којем песникиња бива. Тако у првој својој песми  „Ововременост“,  песникиња описује своје време, време које је вуче на супротну страну од пута којим жели да иде , вуче је ка путу без повратка који: именује еру/ нагле и наге/ противуприродне,/ противуречне,/ безимене и стидне/ голотиње људске, /без мира са Богом, које је неопходно превазићи.

Њена друга  песма у овој збирци „Тиховања“, носи назив „Неминовност“. У њој се помиње још једна болна препрека: сопствени непреглед који она жели да превазиђе. Сопствени непреглед бисмо могли да тумачимо као  недостатке у себи које је потребно увидети и превазићи на свом путу до Бога па чак и када се чини да у превазилажењу и препознавању себе самог, човек види само густу маглу која скрива све путеве и видике.

Песникиња ипак, како се песме нижу, раширених руку хрли ка нужној слободи како би остала на свом путу трагања. Снагу јој даје прамудрост која за њу исијава мир , а и огњиште које јој значи, јер носи мудрост предака и страдалника, божури нашег врта јесте сама крв наших ратника.

Песникиња, ипак, страствено бодри себе, како би успела да оствари своје жеље и науме: Погледом у сазвежђе/ зазвони душа,/а затечена мисао се открива дрхтајем струна… Овим лепим песничким описима, песникиња себи помаже да истраје. Складни стихови јој заиста помажу у тој намери и она полако остварује свој сан да би стигла до циља. Лепо смо схватили у песми „Остварен сан“

У читавој збирци песама „Тиховања“,песникиња много пута исказује и своја колебање и сумње у вези са остварењем циља. Ипак, зацртала је своју малу мапу страдалника. Свака је песма део њеног пута, на њему она бива и посматрач и путник. О томе говоре не само песме, већ и њихови наслови. Јер, зна се, да се пут до Бога остварује: слободом, путоказима, осећањима, хармонијом. унутрашњим складом, а све то проналазимо само у насловима  песама збирке „Тиховања“, која подучава о савршеној тишини што води ка Богу. Наслови су, дакле, само припрема и план. У самим песмама затичемо читаву једну галаксију песничких размишљања и порука које песникиња упућује себи, а тако и нама, везаних за пут ка Богу. То су оне стиховне порука које могу да разумеју они који, како она стиховима вели, умеју да слушају, а то одмах алудира на то да само онај који у тихости бива може да пронађе свој пут религиски.

Песникиња, што је ближа Богу и свом спокоју, то је ближа и савршеној песми.

Тишина која је потребна на путу којим иде Весна Ковачевић- Соколовић, показује да је књига добила свој одличан наслов. Утабана стаза коју песникиња остварује остварењем књиге, може за некога постати блистава „песма“ црвене боје љубави у проналажењу свог пута ка себи, а тако и Богу. За прави, онај крајњи циљ, можда је ипак потребан и цео живот и мноштво књига и песникиња је, верујемо, спремна на то даровно трпљење.