0

Iskreni do srži, “Razočarenje” – Punkeri iz Lebana – Intervju

 

LC: Veoma zanimljiva istorija benda, nastali ste, sada već davne, 2002. godine, doživeli mnoge uspone, padove, promene postave. Možete li nam nešto više reći o svemu tome i da li je sada to ono što je trebalo da bude od samog početka?

Saša: Pa bend je nastao kao reakcija na društvenu dekadenciju, političku bahatost i prostakluke koji su nas tada snašli, a kako vidimo, kontinuitet postoji još i danas. Postave su se menjale, i svako od nas se ugradio u ideju, dao svoj doprinos. Ova postava je logičan nastavak priče, i trenutna trojka je kreativna, spremamo novi album. Da ne komplikujem, ako sve bude kako treba videćemo i rezultate.

Mladen: Ja sam u bendu otprilike 4 godine i što se mene tiče svi se odlično slažemo. Sva trojica imamo različite muzičke ukuse i kad dođe vreme da se pišu i usviravaju nove pesme, svako uplete nešto svoje u kompoziciju i to na kraju dobro ispadne.

16865064_961927663941386_4656873601157183890_n

LC: Dolazite nam iz Lebana, tj. samog juga Srbije. Kakva je reakcija okoline na postojanje vašeg benda i na muziku koju svirate?

Mladen: U Lebanu skoro i nema nikakvih muzičkih dešavanja, tako da nikog i ne interesuje što u Lebanu postoji autorski bend sa dva albuma. Ali zato je bitno da po kafićima svako veče trešti dno dna od takozvane „muzike“…

Saša: Pa ljudi ili nemaju pojma za postojanje benda i naš rad ili imaju averziju na zvuk i ideju. Ljudska sujeta i površnost nemaju limit. Nekolicina nas svakako poštuje i voli, a to nije malo.

 LC: „Razočarenje“ u šta, u koga?

Saša: Pa u stvari ,mi smo Razočarenje, za sistem koji bi da nas formatira u podobne mutavce. Možda za roditelje koji su nas zamišljali kao fino načešljane poslušne dečake , koji bi da završe školicu i nađu poslić na državnim jaslama. Za društvo i okolinu, koji bi nas lakše skapirali da sa njima bodrimo neku od politickih stranki. Za kapitalizam i znane nam humaniste, koji bi nam rado zapušili usta…

Mladen: U plastično i izopačeno društvo,u državu ,sistem lažnih vrednosti… 

LC: Tekstovi su vam ubitačni i tuku pravo u metu, ko je glavni „krivac“ za iste i gde ste pronašli sve te probleme, kada nam ide bolje nego ikada? Da li je bilo nekih mrkih pogleda?

Saša: Sivilo nam se uvuklo u kosti, pa trenutnu evoluciju doživljavam kao blagi sarkazam. Mrkih pogleda, ma toga uvek ima, mada ne dajemo na značaju bezvrednima. 

LC: Koliko smo, kao pojedinci, krivi što nam se sve to dešava i koliko muzika može da nam pomogne u samoj borbi protiv… ili je to samo, na neki način, izduvni ventil za sve te budalastine koje nas okružuju?

Saša: Pa muzika pomaže samo pojedincu, društvo je beznadežan slučaj. Za sva sranja krivi smo sami. Tragedija čovekova je što misli guzicom, srlja u propast. Sve u nadi da će dobiti ono što mu ne pripada tako postaje lak plen raznih zelenaških ekipa.

Mladen: Čovek je za sve kriv. A i šta jedan pojedinac danas može, kad ga non-stop ugnjetava većina. Za mene muzika jeste izduvni ventil, ali takođe i način ispoljavanja nezadovoljstva, bunta i bilo kojih osećanja koja te progone, a koje ne razumeju baš svi.

Moska: Muzika je jako dobar medijum za slanje poruka ljudima, odnosno širim masama. Mislim da je najveća greška to sto se ljudi, koji zdravo razmišljaju, ne udružuju u određene grupe i jednostavno bore protiv određenih stvari koje uništavaju sve što vredi u ovoj zemlji. Muzika bi trebala da bude alat kojim bi podizali svest o svim problemima i na neki način naterali pojedinca da radi na sebi, jer mnogo pojedinaca na jednom mestu čine zapravo jedan narod. Uvek treba raditi prvo na sebi.

LC: Svedoci smo porasta nasilja, Farmi, Parova, kiča, šunda i ostalih gluposti. Kakvo je stanje sa omladinom u južnijim krajevima i koliko su oni zabrazdeli u tu učmalost, ili ti ispiranje mozga od strane države i institucija? Da li postoji neki način da trgnemo mlade ili bi ih trebalo pustiti niz vodu da se „podave“?

Saša: Propaganda, formatiraju klince na prostakluk, nasilje, “laku lovu & udoban život“, tako se najlakše kontroliše masa. Što manje misle, to “bolje prolaze“, a cenu će ipak morati da plate. Pa i ovde su ljudi kao i svuda, Domanovićevsko “mrtvo more” , sveprisutno. Treba im istinu pljusnuti u lice, pa ako ima savesti, progledace. Ako ne, žao mi je, neće biti prvi koji se utopiše za bolje sutra.

Moska: Ispiranje mozga je u širokom luku zahvatilo ogroman broj ljudi. Nekolicina je ostala zdravog mozga i izbegla taj moderni, duhovni genocid. Najveći problem je u tome što se serviraju stvari koje su irelevantne na bilo koga u zemlji, stvari koje su stvarno nebitne: tračevi, psovke, loši stavovi o životu itd. Rešenje za te ljude? Ne želim da budem grub ali jedna državna hospitalizacija za sve, jer ionako psiholozi i psihijatri ne mogu da dodju do posla. Ovako ubijate dve (a mozda i više) muve jednim udarcem.

Mladen: Ja mislim da je na jugu Srbije to izraženo u najvećoj meri, zato što mladi ovde (čast izuzecima) misle da su prave vrednosti ugledati se na estradu i njima sličnoj gamadi, otići uveče i naroljati se ko stoka, dok im i u tzv. institucijama i školama ispiraju mozgove i pričaju neke prazne priče. Ma što se mene tiče pustiti da se to sve podavi,da na kraju ostani oni koji umeju da razmišljaju…

LC: Drugi album, izašao je u pre 6 meseci i na njega se čekalo dugih 8 godina. Kako je prošao kod publike, pošto su oni najbolji kritičari rada bendova?

Saša: Pa iskreno nismo još ni krenuli da ga posteno promovišemo. Čudni se klanovi pojavljuju zadnjih godina, svaki bend ima svoj festival. Pa po principu, “je tebi , ti meni“, zovu jedni druge. Mi u toj priči ne dobijamo šansu. Ali, biće svirki, ne predajemo se lako. I pored bendovskih zavera polovičnih autora, naćićemo načina. U medijima se nekako, negde zavrtelo. Hvala svima koji su nam posvetili vreme.

17796010_984884751645677_1982715295182955878_n

LC: Da li je onaj pravi istinski punk i dalje živ, da li se scena promenila u zadnjih 15-tak godina, koliko bend postoji?

Mladen: Muzika uvek evoluira i uvek će se menjati. U suštini, najbitnija je poruka koju ona šalje i prenosi kroz generacije.

Saša: Pravi, istinski punk uvek postoji i uvek je na margini, dok se kao i nekad exponiraju punkeri u kompromisu, ništa novo. Scena se uvek menja, zavisno od okolnosti u kojima stvara. Čini mi se da je 90-ih bilo puno više žara i iskrenosti. Pa smo napredovali u produkciji, kao što smo idejno nekako slabiji, čini mi se.

 LC: Za kraj, recite nam nešto što vas možda nismo pitali, a želeli biste da vas pitamo.

Saša: A eto, pitajte nas, kada ćemo i mi, po ugledu na gomilu punk bendova napraviti svoj festival.

 LC: Hvala vam puno na odvojenom vremenu i želimo vam puno sreće u daljem radu!

Hvala vama što ste se zainteresovali za naš bend!

Liman Crew

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *