“Destroy them down” – Downstroy Intervju

Downstroy sam prvi put gledao uživo pre 3 meseca kada su svirali sa još 4 metal benda u dobro poznatom prostoru SKCNS Fabrika. Privukla me je njihova uvežbanost koja je dignuta na svetski nivo, sa uplivima Nu metala i thrasha. Naš sagovornik u ovom intervju bio je Darko Živković koji je govorio u ime benda.

LC: Na srpskoj sceni postojite već 15-tak godina, recite nam šta je bio pokretač nastanka benda i da li ime ima veze sa nazivom pesme Soulfly-a?

DŽ: Pozdrav svima i hvala vam što nas intervjuišete i promovišete naš rad. Priča nije spektakularna, u gradu je trebao da se održi moto susret na kojem bi svirali kikindski bendovi, te smo se mi u gradu samo nedelju/dve ranije dogovorili da napravimo grupu i nastupimo sa par obrada. U to vreme smo između ostalog slušali i Soulfly, te odlučili da se nazovemo Downstroy. Ta reč je u stvari kovanica i na “rastafarijanskom” znači Destroy them down.

LC: U vašu muziku utkano je gomile žanrova, koji su vam uzori bili tokom odrastanja i da li vaš zvuk možemo svrstati u crossover ili neki vaš jedinstveni zvuk?

DŽ: U principu, ne znam ni sam koliko možeš izmisliti nešto novo a da neko nije već odsvirao. No, ne opterećujemo se tim stvarima, nađemo se na probi, sviramo, džemujemo i ispadne šta ispadne. Da konkretno ličimo na neki bend, lično, ne bih rekao. Tu i tamo ponešto podseća i to je okej, ne smeta nam da nas upoređuju. Svoj žanr karakterišemo kao groove metal, ponajviše ima metala, thrasha i te neke modernije crte. Ima pomalo i hardcore-a, ne bežimo ni od toga, ali volimo da kažemo da smo metal bend i uvek smo se tako osećali. Što se uzora tiče, to je neka klasična priča, te bendove gotivimo i dan danas – Machine Head, Sepultura, Pantera i sl.

LC: Tekstovi su vam dosta društveno angažovani. Šta reći, a ne zaplakati o samom društvu. Da li mislite da će doći neko vreme gde ćete moći da se bavite nekim ne toliko važnim temama?

DŽ: Kakvo će vreme doći? Niko to ne zna, realno. Bitno je da se trudimo kao pojedinci i ne odustajemo od borbe protiv… Pa, ne znam, protiv svega. Nekako smo više okruženi negativnim stvarima koje traju godinama, da ne kažem decenijama. Ratovi su jedni od najlošijih stvari koje ni nas nisu zaobišle. I danas se osećaju posledice toga i zaista, živim za dan kada će se sve to zaboraviti i krenuti napred.

LC: Kakvo je stanje sa undergound scenom u Kikindi i okolini, pojavljuju li se mladi bendovi, ima li mesta za probe i svirke?

DŽ: Da ste me ovo pitali pre samo nekoliko godina, rekao bih vam da je stanje i više nego dobro. Sada mogu konstatovati da nikakva scena u Kikindi ne postoji, obitava svega nekoliko bendova, možda ni toliko. Znali smo imati i 10, praviti festivale i svirke, ali sve je stalo. Mislio sam da će ljudima nedostajati svirke, ali sam se prevario. Svejedno im je. Postoje klubovi gde nastupaju samo tezga bendovi i kojekakve jam session večeri što je po meni totalno gubljenje vremena. Mi imamo sreću da imamo sopstveni studio za probe (čak je i novi materijal tu snimljen), tako da nam je u tom pogledu sve lakše i efikasnije.

LC: Pojavljuje se dosta bendova, ali jako dugo se čeka na singl ili eventualno ep, a o albumu i da ne govorimo. Kako vi procenjujete stanje na srpskoj metal sceni i kako napraviti neki pomak?

DŽ: Pa, nemam pojma, nisam stekao takav utisak. Kako sam jedan od urednika SMP-a, mogu reći da ima brdo bendova koji se trude da nađu svoje mesto po suncem. Snima se, svira se, možda situacija nije kao ranije, ali ne treba odustajati, nikad! Studiji nisu jeftini, ali za demo, ili neke promotivne snimke možete se i samo snaći, tehnologija je napredovala, zar ne?

LC: Do sada ste izdali jedan album. Kada da očekujemo nešto novo EP, album ili se susrećemo sa starim dobrim problemom finansija?

DŽ: Da, album “One Size Fits All” je izašao još 2010. godine, a reizdat je 2012. Pre toga smo imali demo i EP “I Scream Every Day“. Nakon albuma smo objavili još dva singla (“Illusions” i “Sister“, obradu kultnog benda Eyesburn) kao svojevrsnu najavu novog materijala koji je uveliko u pripremi. Finansije su uvek problem, ali ako smo snimke od ranije plaćali od nekih para (ni sam ne znam kako, nismo ni radili u to vreme), ne vidim zašto ne bismo sada to rešili. Nađe se, mora nekako.

LC: Kakvi su planovi za 2018. godinu?

DŽ: Pre svega da završimo novi EP. Kompletna muzika je snimljena, još malo doterujemo pa se bacamo na vokale. Vrlo smo zadovoljni snimljenim a i smišljenim materijalom, nadam se da će se svideti i ljudima. Ovog puta smo odabrali vrlo mlade ljude sa kojima radimo. U pitanju su Marcell i Szabolcs, sjajni momci, velika budućnost je pred njima. Takođe, što više svirki. Možda diskografski nismo toliko aktivni, ali koncertno da. Sviramo punih 14 godina, bez ikakvih pauza. Koncerti su naše najubojitije oružje.

LC: Grand folk scena je nažalost jaka u ovoj državi ili što se kaže, kakva muzika takav i narod. Zar ne bi trebalo da se ujedinjujemo i svi zajedno dižemo underground scenu na mainstream?

DŽ: Ne znam ni sam, svakako da nam Grand ne prija, ali opet, velika većina to sluša (ili bolje reći gleda) i neka im… Ne možemo mi tu mnogo… Trebamo raditi na ujedinjenju, nije to lako, možda zato što nam je mentalitet takav, ali kao što rekoh, trebamo se pre svega truditi kao pojedinci. Ovom prilikom pozdravljam sve pojedince i bendove sa kojima smo sarađivali tokom proteklih 14 godina, a verujte, ima ih gomila.

LC: Vaše mišljenje o informaciji na tacni, tj. da li je hiperprodukcija ubila onaj stari šmek 90-tih i 2000-tih?

DŽ: Hiperprodukcija vlada, to je činjenica. Sve je lako dostupno i to je dobro za male bendove, lako se možeš naći svuda. Sa druge strane, toliko materijala izlazi svakodnevno da se ne može sve ispratiti… Devedesete obožavam, za mene je to najbolji period i brdo dobrih bendova/albuma je tada izašlo, mislim da je to neponovljivo.

LC: Vinil ili CD/mp3 i zašto?

DŽ: Hm, iskreno, meni je sve to okej. Mp3 je najpraktičniji format i ne mogu reći da ga ne koristim, ali lično, kolekcionar sam i diskova i ploča a i kaseta. Jednostavno volim fizička, opipljiva izdanja jer samo tako mogu potpuno uživati u određenom bendu ili naslovu. Kada bend izda materijal, nisu u pitanju samo pesme, nego i vizuelni doživljaj koji je meni vrlo bitan.

Hvala vam puno na razgovoru i sve najbolje u daljem radu!

Hvala vama, to je bitnije. Hvala što se trudite oko nas malih bendova i što pratite scenu i svirke. Želim vam veliku čitanost i još puno godina trajanja! Nema predaje! P.S. Živeo sam na Limanu, sjajno mesto 🙂