Složna užička braća – Intervju sa bendom Brat

Da li je HC način života i da li se užička scena budi iz kome u kojoj je bila, pročitajte u intervjuu sa Ivanom Radovićem, frontmenom benda BRAT.

LC: Voleo bih da mogu da izbegnem klasična kliše pitanja, ali nažalost niste toliko poznati u severnijim krajevima pa nam predstavi bend i reci nam malo više o vašem okupljanju.
Ivan Radović: Pozdrav čitaocima Limancrew bloga. Bend BRAT je nastao, kao ideja, 2007. godine, kada smo Luka Jelisavčić, Žarko Jovanović i ja počeli sa probama, vođeni idejom da priblizimo užickoj publici ideju HC-a. Odlaskom Luke u Ameriku, prestali smo sa radom,da bi se konačno okupili 2014 na sretenje i ta priča i dalje traje. U bendu su Žarko Jovanović i Nemanja Ilić na gitarama, Aleksandar Tomić na basu, Žarko Basurović na bubnjevima i ja tj. Ivan Radović na vokalu. Bivši članovi su Dragan Grujić (Zeroone, Smiler, Deca Apokalipse) i Luka Jelisavčić (Zeroone, Smiler, Pero Defformero, 357..)

LC: HC scena je dosta bila rezervisana za NS i Bg, šta se dešavalo sa Užičkom (kada sam se pripremao za ovaj intervju došao sam do podataka da se scena tek pre par godina počela buditi iz dubokog sna).
Ivan Radović: Generalno scena do pre par godina i jeste bila kao u nekoj komi. Posle raspada benda Histera kao da je nastao neki prazan prostor od nekih 4-5 godina, koji su nekako nosili Hadži Prodane Duše, Smiler i još par bendova. Konkretno što se tiče HC-a, u Užicu je postojao bend The Hammers ,koji su izvršili veliki uticaj na naš rad. Međutim u našem gradu je jaka HC kultura. Dosta ljudi sluša HC i sve njegove subžanrove i gaje taj frienship unity respect fazon. Mi smo nekako tada u toj praznini počeli i pridobili Užičku publiku. Sada je scena izuzetno živa, a i zdrava, svi bendovi sa strane hvale brojnost i reakciju publike iz našeg grada. Imamo i Užički rock festival, čiji sam deo organizacije, koji je ove godine po treći put održan, gde u proseku nastupa 14 bendova, što pokazuje da je scena sada na čvrstim nogama.

LC: Tri demo snimka za ovih par godina postojanja, šta je sa EP ili albumom? Da li će ova, do sada neviđena, povećanja standarda mnogo pomoći u vašem daljem radu?
Ivan Radović: Haha, kako da neće. Šalim se naravno. Pa pravo da ti kažem, nismo imali vremena za nešto konkretnije. Posao, porodica, dosta svirki, nam nisu, da kažem , dozvoljavali da odradimo stvari do kraja. Album je gotov, trebalo bi do proleća da ga snimimo kod vašeg zemljaka Bandara u Piknik studiju, tako da se nadam da će do leta biti spreman za izlazak.

LC: Motivacija dolazi iz ovog usranog društva, ili ste više bacili akcenat na Užički kraj?Ivan Radović: Naravno da neke ideje dolaze iz ovog, kako si rekao, usranog društva, ali mi se takođe bavimo i ljubavnim problemima, odnosima među ljudima, prijateljima… Tekstovi su nam bitna stavka u radu benda, i baš se posvećujemo radu na istim. Neki tekstovi budu i gotovi za par minuta, a neki i za mesec, dva, zavisi o čemu se radi u pesmi i kakva nam je inspiracija u tom trenutku. Takodje i kritika društva je prisutna u dobroj meri u nasim pesmam i tako ce i ostati.

LC: Interesantna stvar mi je da ste svirali na Demofest-u prošle godine u Banja Luci, na 50. Zaječarskog gitarijadi. Vaš utisci i kako vas je publika prihvatila?
Ivan Radović: Pa na Gitarijadi smo ušli u finale i bili jedni od favorita za pobedu. Super smo se proveli, publika je bila odlično raspoložena i super su nas prihvatili. Na Demofestu u Banjaluci je organizacija na malo višem nivou nego na Gitarijadi, nijanse su u pitanju. Banja Luka je fenomenalan grad i ljudi u njemu su prijateljski nastrojeni prema svima i bas smo se odlicno proveli i na bini a i van nje. Zanimljivo mi je bilo što je dobar deo publike znao reči naše pesme “Imamo li problem” sa kojom smo nastupili u polufinalu Demo festa.

LC: Da li ste uspeli da ostvarite nove kontakte, nova korisna poznanstva?
Ivan Radović: Jesmo naravno. Na gitarijadi smo se upoznali sa momcima iz banjalučkog benda Logic system disorder, sa kojima smo ostali u dobrim odnosima i koji su nam bili sjajni domaćini na Demofestu u Banjaluci. Dok smo na Demo festu ostvarili kontakt sa Zagrebackim metal bendom Polarity of Life, koji su sjajni momci, sa kojima smo i dalje u kontaktu.

LC: Koncertno ste dosta aktivni, šta da očekujemo za sezonu zima/proljeće 2018. Ima li nekih planova za osvajanje severnijih krajeva?
Ivan Radović: Radimo na “osvajanju” severnih krajeva. Postoje neki kontakti za Suboticu, videćemo šta će od toga biti. Što se tiče svirki, malo ćemo da stanemo početkom godine da finaliziramo stvari oko albuma i da malo odmorimo, jer smo do 30.12 bili koncerno aktivni. Cele godine smo svirali po svim većim i manjim festivalima, Hillsup, Rock in Niš, Park fest, PoRock festival, po klubovima, tako da ćemo malo da odmorimo. Nije da neć e biti svirki, već ćemo malo da povučemo ručnu.

LC: Vaša interakcija sa publikom, koliko je izražena ta zajednčka energija?
Ivan Radović: Uff, publika nam je luda. To su stage dive, šutke, horsko pevanje, bukvalno da svaki underground bend poželi takvu publiku. Imamo jako jezgro u samome Užicu, kao i u Požezi, Aranđelovcu. Družimo se sa publikom pre i posle nastupa i zajedno popijemo, porazgovaramo po neku časicu, haha. U Užicu postoji ekipa ljudi koja nas stalno prati na svirke i kojima se ovom prilikom zahvaljujem na tome.

LC: Brojnost publike je na „istorijsko“ niskom nivou (90-tih nas je bilo po 300-400 bez velikih problema, a nije bilo niti face-a, twitera, instagrama i ostalih buljšit sranja), šta uraditi da ih privučemo i napravimo jednu složnu i jaku zajednicu?
Ivan Radović: Mislim, iskreno, da je to nemoguća misija. Ima publike, ali su društvene mreže i youtube uradili svoje. Ljudi su se ulenjili. Padne kiša, ne mogu da se cimam do svirke, a daleko je tipa, kilometar dva. U pravu si da je ranije bilo više publike kada je reklama bila nikakva. Lokalni Užički bend je imao 200-300 ljudi na svirci. Sada ako je 100, puna kapa, srca, radost. Treba da se vrati da kultura odlaska na koncerte, poštovanja autora, nebitno kom žanru pripada. Zato mi i imamo često svirke u Užicu i okolini, da ljudi koji surfuju mrežama vide da se često nesto dešava, pa možda i dođu nekada da vide “šta je to”.

LC: Koliko uspete da vežbate pored gomile obaveza koji nam, ovaj pogani način života, donosi?
Ivan Radović: Kada voliš tu vrstu zabave, tu muziku, ako si iskren u tome, nađe se vreme. Jeste teško, posao, porodica, obaveze. Nismo mi više mladi iako se tako osećamo, pa mora nekada i da se odmori. Ali u principu stiže se sve, a i usvirani smo dobro tako da i nije problem ako se neka proba preskoči.

LC: Rečenica koja, kada bi mogla da promeni svet, je?
Ivan Radović: Možda pre pitanje. Imamo li problem? Haha.

LC: Hvala vam puno na izdvojenom vremenu i neka vam je srećna i berićetna 2018. godina!
Ivan Radović: Hvala i vama takođe puno zdravlja, intervjua, priloga i hvala vam što se interesujete za scenu i van Beograda i Novog Sada. Živeli.

Slike korišćene sa Brat facebook naloga uz dozvolu benda.